Treći put u medicini – inspiracije i reperi

 

U medicini postoje tri glavne grane: kurataiva, preventiva i promocija ili poboljšanje zdrvalja. Rajačka šakola zdravlja promociju zdravlja imenuje trećim putem koji predstavalja jednu od glavnih svetskih preokupacija zdravljem u XXI veku. U našoj medicinskoj tradiciji promocija – unapređenje ili poboljšanje zdravlja pominje se u aktivnostima društava za čuvanje narodnog zdravlja početkom XX veka i u dokumentaciji o radu zdarvstvenih zadruga posle II svetskog rata. Posle II svetkog rata aktivnosti unapređivanja zdravlja se odvijaju u velikim projektima: Požaranje, .. i dr. „Ivanjičko čudo“ jer najbolji primer programskih aktivnosti na poboljšanju zdravlja naroda u Ivanjičkom kraju, a sedamdesetih i Program obaveznih vidova zdravstvene zaštite koji je bio preteča novim događajima koji su na svetskom postavili prvi trećem putu u medcini – unpređenju zdravlja.

 

Promocija (unapređenje ) ili poboljšanje zdravlja je domen medicinskog rada koji se pojavio u drugoj polovini XX veka.

Početak je Svetska konferencija o primarnoj zdravstvenoj zaštiti u Alma Ati 1978. godine. Deklaracija sa te konferencije proglasila je zdravlje osnovnom vrednošći i dala je prve podsticaje za konkretne aktivnosti u obliku primarne zdarvstvene zaštite. Na toj konferenciji učestvovali su i eksperti iz Velike Jugoslavije, što je bilo od velikog aznačaja jer su radili na programima strategije primarne zdravstvene zaštite u zemlji. Programi obaveznih vidova zdravstvene zaštite već su se u veliko sprovodili u Srbiji u kojoj je jedan od ministara za zdravlje u tom periosu bio i prof. Dr Stevan Jakovljević, jedan od učesnika konferencije u Alma Ati. Programi obaveznih vidova zdarvstvene zaštite ubrzo su transformisani u Stručno metodološko uputstvo koje je predstavaljalo stručno- medicinsku doktrinu preventive i poboljšanja zdravlja u Srbiji sve do početka poslednje decenije XX veka. Obavezni vidovi su postali prioritet u politici zdravstvene zaštite u Srbiji, a čije spovođenje su opredjena velika nočana sredstva Republičke zajednice zdravstvene zaštite, izgrađeni su posebni kapaciteti za njihovo sprovođenje: domovi zdravlja u gradovima, zdravstvene stanice i ambulante po selima širom Srbije i spovođena edukacija, tokom više godina, brojnih medicinskih kadrova. Najveći doprinos u spovođenju politike zdravstvene zaštite u to vreme, u Repuličkoj zajednici zdarvstvene zaštite u Srbiji dali su dr Miša Jelenković i Buda Tokmaković.

Posebna inspiracija i pravac za akciju na poboljšanju zdravlja je Otavska deklaracija doneta na Svetskoj konferenicji održanoj u Otavi ( Kanada) 1986. godine. Nedovoljan odjek je imala u Srbiji zbog ekonoske krize koja je zahvatila zamlju a i zbog jednog pogrešnog uverenje koje je postojalo kod najistaknutijih lekara preventivaca da je pobljšanje zdravlja moguće tek kada se reše glavni problemi u preventivi: sprećavanje bolesti i brobra protivu rizika po zdravlje. Glavnu pažnju zdarvstvene zaštite u tom domenu zauzimao je programa Sprečavanje i suzbijanje širenja zaraznih i parazitarnih bolesti i poneki program koji se odnosio na hronične masovne nezarazne bolesrti: šećernu bolest, oboljenja srca i krvotoka i rak. Takvo uverenje i usmerenje širilo se na sve azdarvstvene ustanove, a promocija zdarvlja je proglašena za delatnost koja je nadgradnja i za one sredijne u kiojima su rešeni svi preventivno-medicinski zdarvstveni problemi ( vakcinacija, borba protivu hospitalnih infekcija,  rano otkrivanje, dezinfekcija, dizinsekcija i deratizacija i dezinsekcija, borba protivu zagađivača hrane, vode za pićei vazduha i sl. ).

Otavska deklartacija je najznačajnija ne samo glavna inspireacija za rad na promociji ili poboljanju zdravlja nego i pravac za kaciju u tom domenu. Polalzeći od toga da je zdravlje osnovni izvor svakodenvnog života a ne njegov cilj, Svetska konferencija za zdarvlje održana u Otavi 1986. godine je u svojoj Povelji definisala osnovne uslove i izvore zdravlja:

-mir

-krov nad glavom za svakog

-obrazovanje za sve ljude na svetu

-pravilna ishrana,

-posao i sigurni prihodi,

-stabilan eko-sistem,

-postojani izvori prihoda u zajednici,

-socijalna pravda za sve ljude i

-jednakost u pravu na zdravlje.

Otavska povelja počinje od stvaranja zdravlja: „gde ljudi žive, vole, rade i igraju se“ i prepoznaje se na poljima delovanja koja su značajna za stvaranje zdravlja, posebno primenjeno na zajednički usklađenom programu zdrarvstvene službe i zajednice, odnosno sredine u kojoj pojedinac živi. Fokus sa nedostatog modela kurative pomera se na potencijale za zdravlje primerene društvenom i insitucionalnom okruženje. Pažnja se usemrava na tzv. zdrava mesta kao što su škole, na primer. Ili zdrav grad, zdravo selo, zdravo radno mesto i td. Zdrave škole, zdrava preduzeća, zdravi gradovi i sela unapređuju ili poboljšavaju zdravlje. Medicinska logika nije više jedina, ča nije ni potrebna. Domen i put o kome je reč, i projekti odražanja i unapređivanja zdravlja bolje razumevaju članovi zajednice i ljdui koji donose političke odluke, jer su bliži „logici“ svakodnevnog života od zdarvstvenih radnika koji su „ušančeni“ sa svojom medicinskom doktrinom, u domocima zdravlja i medicinskim centrima iščekujući da im svakog dana dođu stotine bolesnih koje leče  slasu sa svojim znanje i mogućnostima. Zbog toga, unapređenje ili poboljšanje zdravlja predstavlja svakodenvnu potrebu da podsećamo  sebe i druge da se zdravlje ne definiše samo kao odsustvo faktora rizika u koju ono često upada u „zamku faktora rizika“ da bi se na to u većini slučajeva svelo.  

Posle Otave održano je još nekoliko svetskih konferemncija o zdravlju koje su Otavsku Povelju potvrđivale i produbljievale:

-u Adelaidi 1988. godine,

-u Sandsvolu 1991. godine,

-u Džakarti 1997. godine,

-u Meksiku 2000. godine i

-u Bankoku 2005. godine.

Proše godine, u celom svetu izvršena je evaluacija pređenog trećeg puta trasiranog Otavskom Poveljom. Koliko je ona ostvarila uticaj na poboljšanje zdeavlja u Srbiji tek treba da se vidi. Sada smo preokupirani završenjem velikih kliničkih kapaciteta u nekoliko gradova i primarnom zdravstvenom zaštitom koja se sprovodi se sprovodi na daleko nižem nivou nego u sedamdesetim i osamdesetim godinama XX veka. Novoosnovani centri unapređenja zdravlja po medicinskim centrima bave se lečenjem i jednom vrstom „kurativne preventive“.

 

U Rajcu, 13. septembra 2009. godine                                                                  dr Petar Paunović, učitelj  zdravlja