Енергија сунчевог зрачења (соларна енергија), представља основ готово свих других извора енергије на земљи. Као акумултор соларне енргије јављају се фосилна горива (угаљ, нафта, приридни гас). Као индиректни појавни облик сунчеве енргије на земљи настају ветрови, енергија водених токова и биомасе. Када се говори о директном коришћењу соларне енергије мисли се на њено коришћење за производњу топлотне и електричне енергије.
На већем делу територије Републике Србије број часова сунчевог зрачења је између 1.500 и 2.200 часова годишње. Просечан интензитет сунчевог зрачења на територији Републике Србије се креће од 1,1 kWh/m2/dan на северу до 1,7 kWh/m2/dan на југу - током јануара, а од 5,9 до 6,6 kWh/m2/dan - током јула. На годишњем нивоу, просечна вредност енергије зрачења износи од 1.200 kWh/m2/god у северозападној Србији, до 1.550 kWh/m2/god у југоисточној Србији, док у централном делу износи око 1.400 kWh/m2 годишње.1
Годишње трајања сунчевог сјаја у околини Бора је између 2.000 и 2.200 сати а годишња енергија зрачења на хоризонталну површину је преко 1.400 kW/m2.
Тимочка крајина и Град Бор располажу значајним потенцијалима за коришћење сунчеве енергије за грејање и производњу електричне енргије.
У Бору је Месер техногас поставио соларне панеле на паркингу и у кругу свог погона. SerbiaZiJincopper1 ad планира изградњу соларне екектрана од 100 MW до 2030. године. Хотел „Албо“ и SerbiaZiJin mininig су поставили панеле за грејање воде.

Литература:
1. Стратегија развоја енергетике у Републици Србији до 2025. године са пројекцијом до 2030. године (Сл. Гласник РС бр. 01/2015)
2.,3. Изградња соларних грејних система и производња топлотне енергијр (Водич за инвеститоре), ГЕФ, ИНДП, Министарство рударства и енергетике, Министарсто пољопривреде и животне средин, Београд, 2016
4. Golusin M., Tesic Z., Ostojic A. (2010), “The analysis of the renewable energy production sector in Serbia”, Renewable and Sustainable Energy Reviews 14 (2010) 1477-1483
5. Анализа стварног трајања сијања сунца у Југославији, Савезни хидрометеоролошки завод, Београд, 1979. године
6. https://istmedia.rs/zidjin-koper-najavljuje-izgradnju-solarnih-elektrana-od-100-megavata/
7.Студија енергетског потенцијала Србије за коришћење сунчевог зрачаења и енергије ветра, NPEE, Евиденциони број ЕЕ 704 - 1052А

Мапе снаге и енергије ветра рађене су за јануар, јул за територију Србије. Методика израде карата је по узору на Европски атлас ветра (CEC (1989), European Wind Atlas) заснована на синоптичкој климатологији. Брзина ветра је мерена на висини од 10m, и 100m изнад тла.
Резултати мерења показују да је енергија ветра на простору територије Града Бора од 1.800 – 2.700 kWh/m2. Ове погодности су заинтересовале инвеститоре за изградњу ветроелектрана на Црном врху, Великом кршу и Столу. У току је доношење плана детаљне регулације за ветроелектрану на Црном Врху на површини од 2.935 ha у општинама Жагубица, Мајданпек и Граду Бору (706 ha). Планирана снага ветроелектране је 35 мегавата. Ветроелектрана ће се градити и на потезу Велики Крш, Планина Стол и Дели Јован са снагом 45 мегаватчасова. Илустрације ради, Хидроелектрана Ђердап 2 има 10 агрегата укупне снаге 270 мегавата, а Хидроелектрана Ђердап 1 има 6 генератора од по 176,3 мегавата односно укупне снаге на прагу са српске стране од 1058 мегавата.

Литература:

https://bor.rs/izgradnja-vetroparka-buducnost-razvoja-zelene-energije/, прегледан 13.06.2023. године

Геотермална енергија је обновљив и поуздана извор. Укупна количина топлоте која се налази акумулирана у налазиштима геотермалних вода у Србији до дубине од 3000м, око два пута је већа од еквивалентне топлотне енергије која би се могла добити сагоревањем свих врста угља из њихових укупних налазишта у Србији 18.
У Геолошком заводу Србије се активно ради база геотермалних ресурса. До краја 2020. године прикупљени су подаци о 331 појави тремаланих вода. Ове воде се најчешће користе у балнеолошке и терапетске сврхе. У Источној Србији од посебног значаја је геотермална потенцијалност субтермалних вода, које су формиране у карбонатним стенама, а у геолошком простору који прожимају магмати кредно – палеогене старости.
Бор се налази на простору Тимочке еруптивне области. Бројне су појаве тремалних и термоминералних вода. Досдашња истраживања су показала присуство термалних вода али катастар тих потенцијала није сачињен. Ове воде се користе у балнео терапији у Гамздградској и Брестовачкој бањи и за рекреацију у Николичевској бањици. Мора се посветити посебна пажња истраживању и коришћењу овог обновљивог извора енергије. Геотермална енергије се може користити у различитим активностима и делатностима грађана Бора.

Геотермална енергија треба да се користи вишенаменски. У зависности од температуре подземне воде и стена може се користити за добијање електричне енергије, загревање индустријских, комерцијалних, јавних и стамбених простора, стакленика и пластеника, бањско лечење, рекреацију и туризам итд.

Изградња нових насеља ради пресељења становника угрожених села и насеља треба да буду планирана и изграђена са максималним могућим коришћењем геотермалне енергије.

Литература:
16. З. Стипић, С, Видовић, М.Спасојевић Потенцијали обновљивих извора енергије у Републици Србији са детаљним приказом експлоатације геотермалних извора у Аутономној покрајини Војводини,  

17. Геолошки завод Србије, Потенцијали Републике Србије са аспекта подземних вода и геотермалне ненргије, Београд, 2021.

18. Golusin M., Tesic Z., Ostojic A. (2010), “The analysis of the renewable energy production sector in Serbia”, Renewable and Sustainable Energy Reviews 14 (2010) 1477-1483