Zavičaj

geografija, prirodni resursi, istorija, arheologija, etnologija, dokumenti, ljudi, mitovi i legende…

Ратко Мицић је први кренуо

(1941-2023)

Поводом...

Ратко Мицић рођен 18. Јуна 1941. године у Доњој Каменици, у подножју Старе планине, и нико, вероватно ни он сам, није знао колико је стотина и хиљада пута одлазио одоздо до бројних врхова и превоја импресивне планине. И колико је до одласка са овог света прошле године (14, априла, на Ускрс) сусретао и познавао житеља планине, радозналаца, истраживача, животиња, биљака, извора, водопада. Обичних и необичних за причу и сећање.
Посебно колики је огроман, истраживачки пионирски допринос дао почетку изградње великог Туристичког центра „Бабин зуб“, уграђујући себе у пројекте и просторне планове, најпре као сарадник Института за архитектуру и урбанизам Србије. Давао је идеје, помагао, био великодушан домаћин пројектантима и новинарима, водич планинарима, пријатељ шумарима, чобанима и ловцима. Најпре до планинарског дома, који је на Бабином Зубу саграђен 1953. године.

Погледајте и прочитајте детаљније о Ратку Мицићу...

Проф. др. Недељко Магдалиновић

дипл. инг. рударства (1947-2026)

Поводом...

"Завичају је човек увек дужан због оне силне енергије којом га је напојио с материним млеком и дао крила у првим годинама живота. А дете је отац човеков, како рече неко мудар. Па, пошто прво оде, за бољим животом, при сваком повратку добија благотворни елексир виталности и тела и духа. Родно гнездо регенерише.

Свој дуг господин Недељко Магдалиновић одужио је на прави начин..." 

(Љубица Петковић, проф. светске књижевности)

Погледајте и прочитајте детаљније о Недељку Магдалиновићу...

ИЗ РИЗНИЦЕ КРАЈИНЕ, КЉУЧА И ПОРЕЧА

Аутор: Ранко Јаковљевић
Они, и још многи други који у овом тексту нису поменути својим делима, на својствен начин, обликоваше или тачније значајно утицаше на прилике у Тимочкој Крајини, а неки и на ширим поднебљима, било да се у Крајини родише или су овде радили, службовали или у њој боравили или су још активни и доследни у својим прегалаштвима. Неуморни аутор покушава да осветли, сачува и придружи у историји њихова дела другима, већ познатима од којих су нека већ трајно уписана и сачувана...

Погледајте и прочитајте својеврсну енциклопедију о познатим и знаменитим људима кроз историју...

НЕКА БУДЕ КЛАДОВО

Аутор: Ранко Јаковљевић
Подручје данашњег српског Кладова, због изузетно значајне позиције контролног
пункта за најосетљивији део дунавског пловног пута, столећима је предмет
посебног интересовања држава којима је ширење или јачање граница власти
условљено присуством на овом тлу. Снажно сведочанство похрањено је у натпису на овдашњој античкој грађевини: ''Императори цезари Гај Валерије Аурелије
Диоклецијан и Марко Аурелије Валерије Максимијан одани боговима и
непобедиви августи срећне руке Флавије Валерије Констанције и Галерије
Валерије Максимијан цењени цезари и велики победници над Германима и
Сарматима подигоше тврђаву као вечиту заштиту државе у будућности''.
...
Као да му је предодређено да симболизује вишезначност, Кладово је и реликт
келтске речи за гробља, будући буквално засејано вечним људским стаништима
стасавалим овде стотинама година, као уосталом и импозантне грађевине за чији
значај су веза стари словенски термини ''класти'', ''кладати'', руски ''кладка''-
стављати, полагати, метати, уједно израз за ''стасавање'' у смислу зидања... У овом
последњем случају, посматрано кроз присуство остатака култова прастарих
божанстава плодности, термин кладово чува у себи и синониме за клијање,
раст...рађање.

Погледајте и преузмите ову својеврсну енциклопедију односно именик Кладовљана и њихових сродстава са познатим и знаменитим људима кроз историју...

НИЈЕ МАЛА - ВРБИЦА

Аутор: Ранко Јаковљевић
У неколико наврата, почев од седамнаестог века, аустријско - турски сукоби резултирали су ратним дејствима на подручју Ђердапа. Један од Италијана који су своја знања, вештине ставили у службу аустријског цара Леополда 1680. године, са чијом је војском 1688 доспео до ђердапских Гвоздених врата, био је гроф Luigi Ferdinando Marsili/Marsigli, рођен у Болоњи 1658, син грофа Карла де Маргерита Ерколани. Поред осталог, упамћен је аустријски генерал, папин изасланик, научник, географ, природњак, мецена уметности, као градитељ понотонских мостова на Дунаву за потребе аустријске војске,
укључујући онај на месту Трајановог моста код Кладова, аутор мапе
хабзбуршко - отоманске границе после Карловачког мира, али пресвега по капиталном делу Danubius Panonico Mysicus из 1726.г / "Danubius Pannonico-mysicus, observationibus", etc. (7 vols.,
Hague, 1726)/. Захваљујући његовом опусу располажемо картографском
представом кладовског краја, са уцртаним Фетисламом, Кладовом -
Clodovа ''античко римско утврђење'', речицом Косовица-Cosovitz уз назнаку да је ту античко римско утврђење, Трајановим мостом, Корвинградом уз источни део острва Шимијан...
Детаљније...

Манзаловићи

Аутор: Ранко Јаковљевић
Коста Јовановић у истраживањима из 1920-23 међу најстарије родове у Кладову непознатог порекла, убраја: ''Манзаловиће (5 кућа, крсна слава Св.Никола), Илијевиће и Филиповиће''. Попис из 1863.г. садржи податке о Катарини, удови Гице (Ђорђа) Мнзала, старој 40 година, кћи Жоица 16 г, Илинка 12 г, син Ангел 4 г.
Порекло презимена: по члановима породице Љубомира (Ђорђа) Манзаловића, бившег пекара, презиме потиче од румунске речи ''mnza''- ''жрдебе'', по околности да су се најранији чланови породице бавили одгајањем коња; по другима презиме
је везано за порекло из истоимене области у Турској...

Детаљније...

Сечански из Неготина

Аутор: Ранко Јаковљевић
Угледни неготински правник, са каријером грађеном готово пола
столећа, Димитрије Сечански (1845.Сурдук -1930. Неготин) син је
Светозара (+20.12.1887.) и Христине Сечанског, који су, изузев њега, имали децу Милицу Р.Поповић, Анђелију Сечански.
Као свештеник Светозар Сечански оставио је траг, поред осталог, вредним настојањима за унапређење статуса Српске православне цркве на пордучју под угарском управом, за очување идентитета народа српског...

Детаљније...

Из ризнице Крајине, Кључа и Пореча

Аутор: Ранко Јаковљевић
Тимочка Крајина, Кључ и Пореч су у прошлости били арена бројних, често историјских догађања а понекад и судбинских догађања и велика ризница историјских личности које су овде рођене или су овде извесно време службовале а касније су своје деловање наставиле у другим срединама или широм Србије и белог света...

Детаљније...

На Дунаву Ртково

Аутор: Ранко Јаковљевић
Ртково на Дунаву, како неки сматрају носи име по српском великашу Ратку. Нема ближих података о ком би се великашу могло радити, а ако то доведемо у везу са доласком кћери књегиње Милице, Оливере у овај крај, по избављењу из Бајазитовог харема после Ангорске битке 1402, онда би се Ртково могло звати по родитељу књегиње Милице, кнезу Вратку, директном претку Вукана, брата Светог Саве, како његов родослов изводи Константин филозоф у Житију деспота Стефана Лазаревића. Међутим, имајући у виду да се село налази на граници са Румунијом, постоје још неке могућности...

Детаљније...

Из Сипа, с љубављу

Аутор: Ранко Јаковљевић
Марко Улпије Трајан Imp.Caesar Nerva Traianus Augustus /98-117/, инспирисан жељом спречавања претећег савеза Дачана и Парћана, али и чињења искорака у покушају досезања Александрових освајачких успеха, у два наврата водио је ратове против Децебалове Дакије. Владар који је 89. године понизио Римљане Домицијановог доба наметнувши им обавезу годишњих плаћања за уговорени мир, непристајање да његова краљевина постане још један драгуљ у римској царској дијадеми, платио је  животом 106. године. За Трајанов успех у овом подухвату, чему је следила колонизација Дакије
досељеницима из Мале Азије и знатна попуна државне благајне, од
изузетног значаја било је повезивање две дунавске обале у чврст систем римских утврђења, стабилизација трговачких путева и чињење Дунава пловним у делу Гвоздених Врата.

Детаљније...

Крајина и Кључ

Аутор: Ранко Јаковљевић
Вук Караџић у ''Српском рјечнику'' има одредницу ''Крајина неготинска: један комад земље између Тимока, Дунава, Кључа и Поречкијех планина. У Крајини /онуда људи не кажу Крајина Неготинска, него само Крајина: јер они и не чују да има крајина и у Босни, као ни Бошњаци што не чују за ову Крајину/ има око
педесет села, али нијесу сва Српска, него има и Влашкијех. Срби у Крајини говоре: зајац, оцат, жељево, грнац, дрее (хаљине), грајати (мјесто говорити), кожина (мјесто кожа), ни (мјесто нам), н.п. да ни си ти жив господару (мјесто да си нам
жив) и т.д.

Детаљније...

О старим Рајачким пивницама

Из књиге БОЖИДАРА Р. БЛАГОЈЕВИЋА
ДА ИМАШ МОЗАК НЕ БИ КОПАЛА
Пре изградње садашњих пивница имали су пивнице, недалеко од села, на путу према потезу званом Рујевица. Простор на коме су биле, био је погоднији у сваком погледу у односу
на данашњу локацију. До њих се лакше и брже долазило. Транспорт је био једно-ставнији и лакши за стоку, како за превоз мате-ријала за изградњу, тако и за превоз кљука и вина, а и осталих потребштина, које су биле потребне за
производњу и негу вина. Нису биле далеко ни од виногорја, а ни од главног пута који је водио дол-ином Тимока. Једина мана им је била, ако се то уопште може назвати маном што се нису виделе од главног пута, па и самог села.
Детаљније...

Вина крајинског кнеза Мишића на Светској изложби

Аутор: Ђура Рех
Вина крајинског кнеза Јована Мишића на Светским изложбама од Ројал Алберт хола у Лондону 1874. до Антверпена 1885. године
„Све тече, све се мења – осим стања у српском винодељству“ – умало не рече мудри Грк. Исти подвизи исте грешке. Иста упорност и чврста намера да се заборави пре него се научило. Али да није тако, о чему би причали туристички водичи?
Ово је потсећање на један чланак из старих новина, о достигнутим висинама али и пропуштеним приликама. Иза амбициозног наслова „Српско вино на светској винској изложби у Алберт-халу, у Лондону“, лист „Тежак“, гласило Друштва за пољску привреду
од 31.8.1874. страна 161-162., следи обавештење министра финансија (Чедомиља Мијатовића – видети напомене на крају написа): Извесни Енглези су имали доброту, да се приме, да воде бригу о српском вину док је изложено на реченој изложби. То, читано
између редова, значи да је Србију заступало само вино, тј. није било и Срба посланих од државе, да се брину о вину и његовој промоцији али је било добрих Енглеза који се тога прихватише...
Детаљније...

Милутиновац на Дунаву

Ранко Јаковљевић
Локалитет данашњег Милутиновца на Дунаву, Кладово, сагласно мишљењу архелолога Петра Милошевића и Мирослава Јеремића, који
се вршили археолошка истраживања рановизантијског кастела на том месту 1981-82.г, ''уопштено говорећи могао би се идентификовати са Прокопијевим Timenom '':,,Кастел је подигнут на стратешки повољном месту, управо тамо где је дунавски Кључ најужи, па би се на том месту могао претпоставити и антички војни пут који пресеца Кључ према Понтесу. Други разлог за подизање утврђења на овом месту произишао је из потребе да се обезбеди критична тачка, велики спруд (недалеко од локалитета) који далеко залази у воде Дунава и тако представља идеално место за прелаз непријатеља. Октркивено утврђење је у основи благо наглашени трапез, унутрашње димензије 48 - 49,50 х 54м, а спољне 51,89 – 53,30 х 57,80 м. Углови утврђења завршени су кружним односно елипсоидним кулама...
Детаљније...

Кладушница на Дунаву

Ранко Јаковљевић
Кладово као и суседна Кладушница за своје име могли би благодарити околности да се ради о идеалним локацијама за истовар терета,
његово ускладиштење, сортирање и најзад претовар у велике бродове способне за пловидбу ка Црном мору. Постоје историјски извори који документују постојање великих складишта – камарашија, и на подручју Џеџерца (Давидовац), насеља које се граничи са Кладушницом, преко пута важних дунавских острва. У документу упућеном из магистрата нахије Поречке 25. априла 1832. У Ада Кале Осман паши, споменут је и бродовласник из Кладушнице Ђорђе Лападат поводом примедбе да није у потпуности исплатио дуговање за купљену лађу од Николче Павловића из Београда...

Детаљније...

Кастел на Дунаву

Ранко Јаковљевић
Утврђење које су Аустријанци на Ади Кале почев од 1717.г. под управом гувернера
генерала Мерсија, фортификационог инжењера, подизали као одбрамбени бедем
царства, али и витални пункт контроле саобраћаја и трговине Дунавом, имало је на
српској страни тврђаву са два бастиона и кулом осматрачницом на узвишењу, названу
по царици Елизабети. Градитељ је био генерал Хамилтон а по преовлађујућим
мишљењима радови су завршени 1736. (1981, 507). Њени топови штитили су широки
рукавац Дунава али и спречавали нападе са реке. Постоје претпоставке да је
подводним тунелом била спојена са острвом, док су казамати постојали као веза
између бастиона и куле стражаре. На основу ликовних приказа кастела из 18 и 19 века
може се закључити да је у време османске управе дограђивана, саобразно војним
потребама и значају за контролу пловидбе кроз Ђердап. Данас је локалитет тврђаве
већим делом под водом, након подизања нивоа Дунава услед изградње хидроелектранеЂердап. На потесу Бота коза на 5.км низводно од Текије, крај пута Београд- Кладово
уочљиви су њени остаци. Захватала је подручје од врха литице Градац до обале реке,
са развијеним системом шанчева и осматрачница у окружењу...
Детаљније...

Маестрални Кладовски солисти

Ранко Јаковљевић
...И кад сам га ја упитао од куда му ове композиције што је последње свирао он заузе
још званичније држање и одговори чисто поносито, да му је чудо како ја још нисам
чуо е је то работа његова и његовог оркестра. Те су му, вели, композиције стекле
гласа и славе те га данас свуда траже и зову тако, да не може да одговори ни на
један део тих понуда. Би ми криво што се Влашки Циго кити бисерима наших
песама, те га окупих питањима од куда му идеја за те композиције, а он ми просто
и јасно одговори-
-То су вели најлепше песме које се свирају у мојој земљи и ја сам их просто
покупио и помнео собом те их са друштвом свирам...
-Како, зар су то румунске песме?...
-Нису вели, то су српске, не знате ви, то је одмах близу до Румуније...
-Јесте ли ви из Србије?...
Ништа више не жалим него што у томе тренутку не имадох фотографски апарат, да
после ових речи узмем снимак са Цигиног доброћудног лица. Бејаше исколачио у
ме своје велике црне зенице, уста отворио, доња му усна игра а око ње се развука
осмејак. Није умео да ми одговори одмах, него поче да муца српски а очи му се
наводнише:
-Ко...ко из Србије?... Дабоме из...Србије...ја сам Србин из Кладово....српски
Циганин из Кладово...господине, а ви сте...
-И ја сам Србин, рекох му поражен чисто толиком љубављу коју сретох у простог
Циганина...
Детаљније...

Ада Шимијан

Ранко Јаковљевић
Острво Шимијан, раније ада Симеон/Симиан, ада Губавац, Cezire-i-Gubavac,
Halvaci Ugal Adasi- Gubavac, Алваџијска ада, позиционирно је на Дунаву између
926,5 и 928.км пловног пута. Захвата површину 50,5 хектара и припада Румунији.
Ако се изузме остава новца као траг боравка Скордиска у 1. или 2. веку пре нове
ере, први антички знамен везан за прошлост острва јесте његова улога у изградњи
Трајановог моста.Милутин Гарашанин и Милоје Васић указују да ближе левој
обали постоји подводни пешчани спруд који се низводно непосредно повезује са
острвом Шимијан; ''ово објашњава и нестанак четири стуба Трајановог мостаподигути на недовољно чврстој подлози, они су, логично морали пропасти (1980,
12). Они сматрају неодрживом тезу да је на месту спруда у антици постојалоострвце и да је мост грађен у два дела, десно и лево од њега (1980, 12 ф.30). У
сваком случају, током римске управе над овим подручјем, логично је да је део војске
био стациониран на острву, са циљем обезбеђивања прилаза мосту.У путопису
Николаса Ернста Клемана из 1768. Године садржани је детаљ који вероватно
односи на узводни спруд острва Шимијан, у близини остатака Трајановог моста...
Детаљније...

Подводне стазе ђердапске

Ранко Јаковљевић
Човекова исконска тежња да свет природе редукује на енергију не би ли надоместио недостатке њеног стихијског деловања, људској природи недоступног за овладавање, у форми издвајања једне реке из њеног корита или тока, изградњом пловидбених канала, омогућавала му је осећати се делом божанске силе, довољне зауздати један израз „космичког нереда“.
Утисци Ханса Кристијана Андерсена приликом путовања кроз Гвоздена Врата сажети су у следећим редовима: ''У осам сати били смо у Кладову. Путници и роба пребачени су у велику, лепо обојену галију са дрвеним кровом. Овде почиње Ђердап, који већина путника описује као део Дунава којим је готово немогуће пловити, због снажних брзака. Овде су моћни вртлози гутали чамце и разбијали лађе у комаде. Около, из речне струје која се пенуша, мрке стене пружају у ваздух своје пожудне прсте жељне ломљаве, али ми ипак можемо да прођемо кроз Гвоздена врата... Наш капетан је прешао на прамац брода, који је вукло педесетак и више Срба, крећући се, полако, стазом дуж реке и потежући конопце и ланце. Неколико бродића било је привезано уз обалу, па су сироти Срби морали да скачу, као газеле, с бродића на бродић, да потежу и потежу, а затим да скачу у своје лаке чамце и, са конопцем око паса, да веслају, вукући и нас и себе, узводно. Држали смо се сасвим уз српску обалу, јер је у средини реке неколико водопада. Вода је налетала на прамац брода. Обалу на неким местима чине ниске, али окомите стене за које су, као за балустраде, конопци причвршћивани, и за које су се наши Срби држали, и тако савлађивали речну струју. Кад би се ове препреке премостиле, они би поново искакали на обалу, а онда би наша лађа ишла као пароброд, савлађујући брзу реку... Наш храбри капетан стајао је за крмом. Лађа се љуљала као љуска и нестајала у облаку капљица и водене пене...'' .
Детаљније...

Пророк беспућа

Ранко Јаковљевић
Он, Јован Тунар, био је раније претседник Уровичке општине. Сада је обичан сељак. Дошао у Јабуковац да плати порезу и да попије преостали новац. А док је седео на претседничкој столици учинио једно велико дело. Купио звона за цркву. Питао га трговац: - Да упишем ваше име, Тунар? - Не. Не треба. То купује Општина
уровичка. А ја сам само овчар...
- Да ви се претставим, господин. Ја сам Јован Никола Тунар. Мога деду деда био Петар Миловановић - Тунар. Знаш шта је тунар?
Тобџија. Три годин био солдат код хајдук Вељка. Тобџија! Хајдук Вељко био као краљ, а други до њега, као војвода. мој деда Петар Миловановић - Тунар. Топ му био од трешањ. Борили се од Неготина па до Буковче са Мула пашом.
Детаљније...

НЕКА ПРИЂЕ ХИПОКРАТ

Ранко Јаковљевић
Једини ''безлични споменик'' у подунавском Кладову, постављен је у најлепшем делу града, испред улаза у Дом здравља - зграда ауторско дело знаменитог архитекте који је Београду подарио халу ''Лимес''- Владе Славице. Ради се у ствари о четвртастом постаменту у неком извитопереном дорском стилу, на који се надовезује шестоугаони стуб, али без бисте на врху. Не знамо од куд Кладовљанима опседнустост шетоугаоним формама, тек у том маниру је цело здање Дома културе, специфично и зато што нема нити једног правог угла/такође и гранитна подлога за споменик ''Мирна лука'' на оближњем кеју/; историја провинције нас не учи да је то због анимозитета према питагорејском начину живота који је ''праксу ћутања и избегавање кретања главном улицом, избегавање остављања трагова лонца у пепелу'' промовисао у врховне егзистенцијалне принципе.
Детаљније...

Шпијуни који су волели Кладово

Ранко Јаковљевић
Листајући и истражујући доступне изворе Ранко Јаковљевић, износи мало познате приче о занимљивим људима, шпијунима, који су некада живели и радили у Кладову.
Пред нама израњају из таме мало позната имена из тих времена као што су Леонид Чудновски, Јан Флеминг, Јулиус Ханау, Стјепан Петеј, Марко Милуновић Пиперитус и Маринко Пауновић.
Детаљније...

Зашто баш ми?

Ранко Јаковљевић
У Кладову је основано хумано друштво за удадбу и женидбу, против развода брака,
убистава и самоубистава, за целу Југославију, давне 1929 године.

''Време'' је недавно опширно писало о озбиљној појави огромног опадања бракова и још горем порасту развода у Београду. То је једно зло од кога не патимо само ми него цео цивилизовани свет
и свуда се предузимају социјалне мере, да би се заштитио поколебани брак. Те мере долазе не само од стране државе, него и од приватне иницијативе.
Изгледа да је та приватна нницијатива за спасавање брака поникла и у нашој земљи. И то није било у неком великом центру, него у малој подунавској варошици Кладово, на романтичном Ђердапу.
То друштво носи име Хумано васпитно друштво за удадбу и женидбу, противу развода брака, противу убистава и самоубистава, основано у Кладову за целу Југославију.
Детаљније...

Милутиновац на Дунаву

Ранко Јаковљевић
Село Милутинац на Дунаву је од 25. фебруара 1899. године ново име бившег села Брлог, а занимљиви су и подаци о људима и догађајима који имају везе са овим местом у Тимочкој Кајини.
Детаљније...

Ђорђе Ничић

Др Драгана Ранђеловић
Ђорђе Ничић је био српски ботаничар и професор јестаственице (науке о природи), наше горе лист. Рођен у Неготину а службовао у источној и јужној Србији, учесник је био Српско-Бугарског рата, оставио је за собом значајне резултате у области науке о природи.

Детаљније...

Алун

Ранко Јаковљевић
Можда још нисте чули за неке Кладовске засеоке као што су: Алун, Килома, Дурак, Бељан, Планиница или Брзујка.

Прочитајте више о томе...
Детаљније...

Текија какве нема

Ранко Јаковљевић
...Исконски терен Текија –Краљевац (Петрово село). Северна граница овог терена почиње од косе Мисије више Текије, и пружа се поред Дунава до Џевринског Виса...
,,,Drugi vid poštovanja kulta Meseca zastupljen je u reonu Tekije, čije ime izvire iz grčkih reči ''Teo kleia''- Božija slava: u ostavi iz rimskog doba jedan od najvrednijih predmeta je srebrni list sa likom Selene- Helene, Helijeve sestre i Zevsove miljenice...
...Božanstvu Meseca i vodenih vila, Dijani posvećena su ritualna noćna kupanja po mesečini u vodama Dunava, o čemu su sačuvane bogate uspomene među meštanima Tekije...
...Transdierna je arheološko nalazište u Tekiji kod Kladova...

Детаљније...

Nema takvog Korbova

Ранко Јаковљевић
Jovan D. Jovanović, lider pokreta za podizanje bolnice u Kladovu, 1932/1933 godine.
...Naselje Korbovo, dvadesetak kilometara nizvodno od Kladova, na čijem području su identifikovani tragovi civilizacija starijih od tri hiljade godina, u svom imenu moglo bi skrivati uspomenu na Koreba, štićenika Apolonovog oponenta Krotopa, i njegovo delo...


Детаљније...

БРЗА ПАЛАНКА КОЈЕ НЕМА

Ранко Јаковљевић
Развијајући занимљиве приче, засноване на сачуваним документима и сећањима савременика, Ранко Јаковљевић износи на светло дана бројне, мало познате догодовштине и чињенице о Брзој Паланци и њеној околини од праисторије до савременог доба.


Детаљније...

Dijanini darovi
autor: Ranko Jakovljević

Boginja Dijana je zaštitnica srebra.

Njeno ime nosi  stara rimska naseobina - Dijana kraj Karataša,  odnosno Zanes i ostrvo Zan, nešto nizvodno od hidroelektrane Đerdap. 

Dijana, poput  grčke dvojnice Artemide, bila je prepoznatljiva i kao zaštitnica ribe, čemu paralelu treba tražiti sa  Neptunom, odnosno Posejdonom, prvobitno božanstvom šuma, a potom i vodenog sveta, kakvim je prikazan na prelepoj bronzanoj statui iz perioda prvi-drugi vek nove ere, sa trozupcem u desnoj i ribom u levoj ruci, pronađenoj u naseobini Dijana kraj Karataša.

 Dijani su posvećena i ritualna noćna kupanja po mesečini u vodama Dunava, o čemu  su sačuvane bogate  uspomene među meštanima Tekije.... a u prilog tome je i nalaz   svetiljke iz rimske ere, sa urezanim natpisom u slavu  rečnih nimfi, Artemidinih ili Dijaninih pratilja. 

Kao simbol koji se vezuje za Dijanu je i jedna šišarka, izvedena u kamenu, sa istoimenog lokaliteta,a koja danas krasi ulaz u Arheološki muzej Đerdapa u Kladovu...
Detaljnije...

REKVIJEM ZA MORUNE OPELO ZA KAVIJAR
Ranko Jakovljević

Do 19. veka, džinovske morune (Huso huso) migrirale su iz Crnog mora uz Dunav, čak do Nemačke i predstavljale su veoma značajan resurs za mnoge ribolovne zajednice. Jesetarske vrste su stare 200 miliona godina, starije i od dinosaurusa, ali danas većina vrsta je veoma ugrožena.
Ime Kladovo u svetu se pročulo po najboljem kavijaru, ovde spravljanom još u vreme vladavine Rimljana. Najtraženiji proizvod je Beluga Blek Rojal - kavijar od morune, ribe dugovečnije od čoveka, čiji su najveći primerci premašivali 1500 kg težine i 7 m dužine. Sastojci kao pantenolska kiselina, folna kiselilna, vitamini B2, B6, B12 donose mu imidž eliksira mladosti, naročito pospešivan ranih sedamdesetih pošto je, kako se ovde smatra, čuveni rumunski farmakolog Ana Aslan njegovu formulu prenela u sintetički lek za usporavanje starenja, u svetu poznati Gerovital...
Detaljnije...

Историјат крајинског виноградарства са посебним освртом на старе аутохтоне сорте Неготинске Крајине
Мирослав Николић

...Изузетан допринос борби против филоксере пружила је Школа за винодеље и воћарство у Букову код Неготина. Иницијатива за оснивање школе је потекла од Крајинске винарске задруге, са циљем да се образује стручни кадар који би се укључио у обнову винограда на америчким лозним подлогама...
Detaljnije...

Бачијање као облик традиционалне сточарске заједнице у Источној Србији

Бачија је традиционална, добровољна заједница сеоских домаћинстава, власника овчарских стада ради сезонског заједничког чувања оваца или коза, као и муже и прераде млека...
Detaljnije...
Proudly designed with Oxygen, the world's best visual website design software
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram