Тимочка крајина је још од времена ослобођења од Турака била извор обновљивих и необновљивих сировина. Почело je се експлоатацијом шума у 19., настављено са отврањем рудника угља а потом и рудника метала и неметала у 20. и 21. веку. Геолошка истраживања и отврање нових рудника метала су интензивирана у последње две деценије. Познато је да је рударство делатност која доводи до деградације, загађења и угрожавања животне среддине што као крајњи резултат има последице по квалитет живота и здравље локалног становништва.

Последњих година дошло је до великих власничких промена рудника, интензивирања геолошких истраживања, ширења постојећих и отварање нових површинских копова и јама, формирања одлагалишта рударског отпада (јаловине) и флотацијске јаловине, гашење фабрика прерађивачке индустрије, односно заузимање нових простора рударским активностима, пресељења читавих села, загађења ваздуха, вода земљишта...

Географски положај, хидрогеолошки потенцијали и шумовитост територије Града Бора и Источне Србије су значајан потенцијал за коришћење обновљивих извора енергије.