Реч по реч, прича  једна за другом откривају Тимочку Крајину

Текстом, сликом и филмом обогатимо дигиталне садржаје о Источној Србији, Тимочкој и Неготинској Крајини и учинимо информације о природним добрима, културним, историјским, здравственим, еколошком и другим темама  слободнијим и јавно  доступним за бројне читаоце широм света.
Lav Dejnega, u sredini sa šeširom

REKVIJEM ZA MORUNE OPELO ZA KAVIJAR
Ranko Jakovljević

Do 19. veka, džinovske morune (Huso huso) migrirale su iz Crnog mora uz Dunav, čak do Nemačke i predstavljale su veoma značajan resurs za mnoge ribolovne zajednice. Jesetarske vrste su stare 200 miliona godina, starije i od dinosaurusa, ali danas većina vrsta je veoma ugrožena.
Ime Kladovo u svetu se pročulo po najboljem kavijaru, ovde spravljanom još u vreme vladavine Rimljana. Najtraženiji proizvod je Beluga Blek Rojal - kavijar od morune, ribe dugovečnije od čoveka, čiji su najveći primerci premašivali 1500 kg težine i 7 m dužine. Sastojci kao pantenolska kiselina, folna kiselilna, vitamini B2, B6, B12 donose mu imidž eliksira mladosti, naročito pospešivan ranih sedamdesetih pošto je, kako se ovde smatra, čuveni rumunski farmakolog Ana Aslan njegovu formulu prenela u sintetički lek za usporavanje starenja, u svetu poznati Gerovital...
Детаљније...

Сокобањски метеорит
аутор: Топлица Марјановић

Први регистровани пад метеорита у Србији догодио се 1. октобра 1877. године (по старом календару). Та појава је узнемирила житеље Сокобање јер су помишљли да су напали Турци, да је избио вулкан, а неки су се сетили старих прича да са неба пада врело камење. Јосиф Панчић, када су вести стигле у Београд, је детаљно истражио ову појаву и о томе сачинио извештај(1) који је саопштио на седници Природно математичког одсека Ученог друштва 21. априла 1878. године. Он је одмах, по сазнању, о овом необичном догађају са Симом Лозанићем и Љубомиром Клерићем посетио Сокобању и истражио пад метеорита...
Детаљније...
Сокобањски метеорит – фото Природњачки музеј Београд

Radni saastanak na Rajačkim pivnicama

U Rajcu kod Negotina, na Rajačkim pivnicama, održan je 30. septembra 2023. godine zajednički sastanak projektnih timova i saradnika na više projekta: Rajačka škola zdravlja (koja postoji aktivno od 2001. godine), projekta Vikipedije Srbije kojim se već dve godine obogaćuju sadržaji na Vikipediji o Istočnoj Srbiji: Razotkrivamo staze zavičaja – Istočna Srbija i projekta u kome učestvuje Društvo mladih istraživača Bor: Civilno društvo za energetsku tranziciju ).
Детаљније...

Veče poezije u Negotinu

Osnovni cilj i želja svih nas koji se bavimo kulturnom baštinom jeste da sačuvamo kako jezik i pismo, tako i sve ostalo što je bitno za jednu zajednicu, a to su: kultura, tradicija, običaji, nošnja, folklor i stari zanati i alati...
...Ja bih ovde dodao da mi pored domovine i porodice imamo i svoj jezik, kao četvrti najjači stub svog postojanja, a posebno osećanje za svoj jezik i govor je jedno od najlepših osećanja svakog čoveka. Ta toplina, blaženstvo i lepota jezika nas održava, podseća nas ko smo i daje nam snagu da u tome opstanemo, da se ne menjamo i da to stalno pokazujemo svuda: pred decom, pred drugima, i ko nas razume i ko nas ne razume, jer i oni koji nas ne razumeju kad vide i shvate koliko smo u tome jaki moraju da nam se dive i da shvate našu snagu i želju da to ne menjamo ni po koju cenu, da je to jedino za šta živimo...
Детаљније...

ПОТЕНЦИЈАЛИ ИЗВОРА ОБНОВЉИВЕ ЕНЕРГИЈЕ У ОКОЛИНИ БОРА

Географски положај, хидрогеолошки потенцијали и шумовитост територије Града Бора и Источне Србије су значајан потенцијал за коришћење обновљивих извора енергије.
Аутор: Топлица Марјановић
Детаљније...

Đura jakšić - učiteljevanje u Podgorcu

...Postoje pričanja da je Đura bio zaljubljen u popovu kći Nedu. Medjutim pouzdano se samo zna da je Đura radio njen portret kojem je zaturen svaki trag. Priča o ovoj vezi izmedju Đure i Nede iz Podgorca prešla je zajedno sa njim u Sumrakovac gde je kasnije radio. Neki su čak govorili da je Neda sumrakovačka devojka, kći seoskog gazde zvanog Crni Veljko "oko čijih se torova, predveče, kada bi Neda dogonila goveda, pesnik često vrzmao"...

"U ovu goru zadjoh
U strani zavičak,
Ne gledam njena lica,
Njena oka sjaj.
Pa tiho tužim, venem,
I kunem život svoj
U ovoj pustoj gori...
O Bože, Bože moj".

Детаљније...

Đura jakšić - učiteljevanje u Sumrakovcu

После три месеца учитељевања у Подгорцу (од 21. априла 1857.) , Ђура прелази у суседни Сумраковац, где остаје све до краја 1858.године.
...
Долазећи у Сумраковац Ђура се среће са једним новим, питомим крајем који је задојен причама о херојским подвизима из протеклих борби са Турцима. Релативно свеже успомене везивале су људе за историју и Крајинског јунака Хајдук-Вељка Петровића. Као сведоци тих дана остали су људи, њихове приче и песме које се певаху у народу. На домаху села остао је устанички шанац, место на коме је Вељко потукао Турке 1807.године. А надалеко од куће у којој је Ђура становао налазио се један дуд под којим је 1803.године сумраковачки кнез Јонча посечен од Турака..

Детаљније...

Историјат крајинског виноградарства са посебним освртом на старе аутохтоне сортеНеготинске Крајине

Винова лоза гајила се и на подручју Неготинске Крајине још у античка времена, о чему сведочи велик број артефаката, као што су алатке за орезивање лозе (косири), амфоре и различите посуде за вино, а посебно рељеф нa представaма римског бога вина Либера из 3. века, којa се налази у сталној поставци Mузејa Крајине у Неготину.
Детаљније...

Бачијање као облик традиционалне сточарске заједнице у Источној Србији

Бачија је традиционална, добровољна заједница сеоских домаћинстава, власника овчарских стада ради сезонског заједничког чувања оваца или коза, као и муже и прераде млека. Ова установа која потиче још из старог века одржала се за време Римског царства, Византије, у оквиру српских средњовековних држава, Турског царства и до данашњих дана пратила бурну историју на Балкану у 19 и 20 веку, а да се у смањеном обиму и у траговима још увек може срести по пространствима североисточне Србије.
Детаљније...

Живко, песник из Шарбановца

Живко Аврамовић (Шарбановац, 1952) је књижевник из Шарбановца код Бора који је своју књижевну каријеру започео седамдесетих година прошлог века. Дао је значајан допринос књижевном и културном стваралаштву источне Србије.
Детаљније...

О пројекту: 
Разоткривамо стазе завичаја 

Источна Србија
Источна Србија је подручје које крије значајне још недовољно популаризоване пределе, историјске документе, фотографије и друге изворе који би дигитализовањем и објављивањем постали јавно доступни садржаји што би било значајно за упознавање ових крајева.

Овај сајт је део резултата волонтерског пројекта Викимедије Србије који је настао у циљу подстицања волонтеризма и повећања разноликости: да се прикупи, дигитализује и објави значајна културно историјска и документациона грађа из архива, музеја, библиотека и од аутора из ових крајева а истовремено сачини значајна мултимедијална грађа која би се објавила за јавно коришћење.
Такође, сајт је и резултат вишегодишњег деловања и активности Рајачке школе здравља која се као добровољна академска идеја око које је окупљен један број волонтера и интелектуалаца са простора Тимочке Крајине и шире делује у јавности од 2001. године са седиштем у Рајцу.

Сликом, филмом и причом обогатимо дигиталне садржаје о Источној Србији, Тимочкој и Неготинској Крајини и учинимо слободнијим и јавнијим информације о природним добрима, културним, историјским, здравственим, еколошком и другим темама доступније за бројне читаоце широм света.
Део те грађе се налази у постојећим библиотекама, архивима, музејима у природи на локалитетима које треба обилазити, лоцирати обрадити и снимити или код аутора који су објавили чланке или књиге, слике, фотографије или друга уметничка дела.

На овом сајту објављујемо информације о становништву, насељима, обичајима, култури, историји, здравству, природним и привредним локалитетима, стању екологије, разговоре са људиме, објављиваћемо стваралачке прилоге различитих аутора и културних и других посленика.

Младен Думитрашковић
Proudly designed with Oxygen, the world's best visual website design software
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram