Први регистровани пад метеорита у Србији догодио се 1. октобра 1877. године (по старом календару). Та појава је узнемирила житеље Сокобање јер су помишљли да су напали Турци, да је избио вулкан, а неки су се сетили старих прича да са неба пада врело камење. Јосиф Панчић, када су вести стигле у Београд, је детаљно истражио ову појаву и о томе сачинио извештај(1) који је саопштио на седници Природно математичког одсека Ученог друштва 21. априла 1878. године. Он је одмах, по сазнању, о овом необичном догађају са Симом Лозанићем и Љубомиром Клерићем посетио Сокобању и истражио пад метеорита...

U Rajcu kod Negotina, na Rajačkim pivnicama, održan je 30. septembra 2023. godine zajednički sastanak projektnih timova i saradnika na više projekta: Rajačka škola zdravlja (koja postoji aktivno od 2001. godine), projekta Vikipedije Srbije kojim se već dve godine obogaćuju sadržaji na Vikipediji o Istočnoj Srbiji: Razotkrivamo staze zavičaja – Istočna Srbija i projekta u kome učestvuje Društvo mladih istraživača Bor: Civilno društvo za energetsku tranziciju ).

Osnovni cilj i želja svih nas koji se bavimo kulturnom baštinom jeste da sačuvamo kako jezik i pismo, tako i sve ostalo što je bitno za jednu zajednicu, a to su: kultura, tradicija, običaji, nošnja, folklor i stari zanati i alati...
...Ja bih ovde dodao da mi pored domovine i porodice imamo i svoj jezik, kao četvrti najjači stub svog postojanja, a posebno osećanje za svoj jezik i govor je jedno od najlepših osećanja svakog čoveka. Ta toplina, blaženstvo i lepota jezika nas održava, podseća nas ko smo i daje nam snagu da u tome opstanemo, da se ne menjamo i da to stalno pokazujemo svuda: pred decom, pred drugima, i ko nas razume i ko nas ne razume, jer i oni koji nas ne razumeju kad vide i shvate koliko smo u tome jaki moraju da nam se dive i da shvate našu snagu i želju da to ne menjamo ni po koju cenu, da je to jedino za šta živimo...

Географски положај, хидрогеолошки потенцијали и шумовитост територије Града Бора и Источне Србије су значајан потенцијал за коришћење обновљивих извора енергије.
Аутор: Топлица Марјановић

...Postoje pričanja da je Đura bio zaljubljen u popovu kći Nedu. Medjutim pouzdano se samo zna da je Đura radio njen portret kojem je zaturen svaki trag. Priča o ovoj vezi izmedju Đure i Nede iz Podgorca prešla je zajedno sa njim u Sumrakovac gde je kasnije radio. Neki su čak govorili da je Neda sumrakovačka devojka, kći seoskog gazde zvanog Crni Veljko "oko čijih se torova, predveče, kada bi Neda dogonila goveda, pesnik često vrzmao"...

"U ovu goru zadjoh
U strani zavičak,
Ne gledam njena lica,
Njena oka sjaj.
Pa tiho tužim, venem,
I kunem život svoj
U ovoj pustoj gori...
O Bože, Bože moj".

Винова лоза гајила се и на подручју Неготинске Крајине још у античка времена, о чему сведочи велик број артефаката, као што су алатке за орезивање лозе (косири), амфоре и различите посуде за вино, а посебно рељеф нa представaма римског бога вина Либера из 3. века, којa се налази у сталној поставци Mузејa Крајине у Неготину.

Бачија је традиционална, добровољна заједница сеоских домаћинстава, власника овчарских стада ради сезонског заједничког чувања оваца или коза, као и муже и прераде млека. Ова установа која потиче још из старог века одржала се за време Римског царства, Византије, у оквиру српских средњовековних држава, Турског царства и до данашњих дана пратила бурну историју на Балкану у 19 и 20 веку, а да се у смањеном обиму и у траговима још увек може срести по пространствима североисточне Србије.

Живко Аврамовић (Шарбановац, 1952) је књижевник из Шарбановца код Бора који је своју књижевну каријеру започео седамдесетих година прошлог века. Дао је значајан допринос књижевном и културном стваралаштву источне Србије.