Народна библиотека "Доситеј Новаковић" у Неготину обележила је 31. октобра 2024. године славу Светог Луку и 178 година од оснивања. Овим поводом уручене су награде најбољим читаоцима и учесницима књижевних и фото конкурса. 

Објављујемо награђену причу: "Шетња" Марка Костића професора српског језика и књижевности.у школи "Бранко Радичевић" у Неготину.

У овом тексту даје се приказ елементарних биографских података, назива научних и стручних радова математичара Бранка Јованикића и његове професионане каријере, уз документарне прилоге о два најауторитативнија његова ментора

Богат стваралачки и вишеслојни израз Милена Миливојевића исказан кроз поезију, прозу, а посебно кроз сатиричне афоризме разголићујући актуелне друштвене теме представља бритку критику послушништва, подаништва, нечињење и идеологију моћника. Аналитичари и познаваоци његовог стваралаштва констатују да Миленови афоризми заслужују мултидисциплинарна истраживања.

Osnovni cilj i želja svih nas koji se bavimo kulturnom baštinom jeste da sačuvamo kako jezik i pismo, tako i sve ostalo što je bitno za jednu zajednicu, a to su: kultura, tradicija, običaji, nošnja, folklor i stari zanati i alati.
Svedoci smo da nam se sela prazne, a mladlji ljudi odlaze u veća mesta i u inostranstvo a stariji nestaju.
Zbog toga je sve o čemu govorimo dovedeno u opasnost - opasnost od zaborava i totalnog nestanka.
Da bismo to sačuvali, kada su stvari i predmeti u pitanju, moramo fizički da ih sačuvamo, a kada je u pitanju jezik - moramo što više da ga koristimo i da to prenosimo na našu decu i unuke.

...Инспиративна искра је вероватно био долазак наставника српског језика Милена Миливојевића у Шарбановачку основну школу, који је својим радом инспирисао више ђака који су и касније наставили да се баве литерарним стваралаштвом...

После три месеца учитељевања у Подгорцу (од 21. априла 1857.) , Ђура прелази у суседни Сумраковац, где остаје све до краја 1858.године.
Долазећи у Сумраковац он се одваја од притиска свештеника, јер је Сумраковац у ово време био без цркве. У писму пријатељу, Ђура о томе каже: "У Сумраковцу живе Срби, предјел је леп, баш испод пенџера мога тече - Злот, а мало даље утиче у Тимок, село је у долини, около са грдним планинама окружено. У селу нема црква а то сам и желео. Ученика има свега три и четврто једно Влашче које себи држим".
Долазећи у Сумраковац Ђура се среће са једним новим, питомим крајем који је задојен причама о херојским подвизима из протеклих борби са Турцима. Релативно свеже успомене везивале су људе за историју и Крајинског јунака Хајдук-Вељка Петровића. Као сведоци тих дана остали су људи, њихове приче и песме које се певаху у народу. На домаху села остао је устанички шанац, место на коме је Вељко потукао Турке 1807.године. А надалеко од куће у којој је Ђура становао налазио се један дуд под којим је 1803.године сумраковачки кнез Јонча посечен од Турака...

...Postoje pričanja da je Đura bio zaljubljen u popovu kći Nedu. Medjutim pouzdano se samo zna da je Đura radio njen portret kojem je zaturen svaki trag. Priča o ovoj vezi izmedju Đure i Nede iz Podgorca prešla je zajedno sa njim u Sumrakovac gde je kasnije radio. Neki su čak govorili da je Neda sumrakovačka devojka, kći seoskog gazde zvanog Crni Veljko "oko čijih se torova, predveče, kada bi Neda dogonila goveda, pesnik često vrzmao"...

"U ovu goru zadjoh
U strani zavičak,
Ne gledam njena lica,
Njena oka sjaj.
Pa tiho tužim, venem,
I kunem život svoj
U ovoj pustoj gori...
O Bože, Bože moj".