O PUBERTETU I ZDRAVLJU

Pre nego što ispričam priču o pubertetu i zdravlju postaviću vam pitanje:“Šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje?

Kada znate šta da činite, zašto, kada i kako, onda je lako.

Kada je reč o pubertetu i zdravlju opet sam u dilemi da li je ovo samo priča za pubertetlije iili za njih i njihove roditelje.

Siguran sam samo u jedno: da bi bilo dobro da je zajedno pročitaju mladi i roditelji, i ne samo to već i da i prodiskutuju o pubertetu.

Kada se pomene reč pubertet nastavnici u školi hvataju se za glavu, a roditelji dobijaju ospice.

Mnogi su od njih skloni da pubertet, period uzrasta mladih od 12. do 17. godine života proglase – bolešću.

Vi, mladi, koji ovo čitate hteo bih da kažem da je period velikih i mnogih promena u vašem fizičkom i psihičkom životu pomoću kojih iz doba detinjstva prelazite u doba odraslog čoveka.

Ono što je karakteristično za taj period je da za vrlo kratko vreme, za samo nekoliko godina morate, hteli ili ne hteli, da od deteta postanete – odrasla osoba, muškarac ili žena.

U vašem telu se svakog sekunda stvara zdravlje čiji viškovi sublimiraju u najplemenitiju energiju – u ljubav, koja je manifestacija zdravlja.

Prema tome pubertet ne može nikako biti period u vašem životu koji se poistovećuje sa bolešću.

U detinjstvu deca često pokazuju želju da budu kao odrasli imitirajući ih, a u pubertetu započinju da se tako ponašaju.

Najveći broj mladih ponaša se tako da izgledaju kao roditelji, prihvatajući pozitivne stavove o životu, ali ponekada imitirate i nezdravo ponašanje roditelja kao što su pušenje duvana i pijenja alkoholnih pića, kockanje i dr.

Kada upitam nekog pubertetliju koliko ima godina uvek kaže da ima jednu više nego što stvarno jeste, jer mu se čini da je tako u očima drugih kompetentniji za život, da je isto kao odrasli.

Drugim rečima, vi mladi, sve što vidite u svojoj okolini, hteli biste da isprobate i da se sami uverite o čemu je reč, da o svakoj pojavi u životu imate sopstveno iskustvo.

To je prirodno, ali ponekad je suvišno i može biti štetno za zdravlje i život.

Najbolje je prirodu mladosti opevao u svojoj pesmi „Mladost“ Milutin Bojić.

Evo kako on o toj prirodi peva:

„Ja znam samo hoću, ali ne znam šta hoću,

Stotinu bih stvari u jedan mah hteo,

Bežao bih u svet tražio samoću

I kad bih mogao na nebo bih se peo.

...........................

Ta mladost što buja nekog cilja traži,

Htela bi iz duše, iz srca, iz grudi,

Čak i bol bi htela, kad je bol razdraži

Da se troši, krši i besni i ludi“.

Polazeći od ovakve psihološke analize mladosti, roditelji i nastavnici, trebalo bi dobro da upoznaju dušu i prirodu mladih, kako bi tu ogromnu energiju koja nastaje u pubertetu okrenuli u svrsishodnom, stvaralačkom smeru.

Mladi traže, nalaze, probaju, i biraju da bi izabrali ono u životu što im je najprivlačnije.

U većini slučajeva to će biti ono što su odrasli u njihovoj okolini odabrali: roditelji u porodici i nastavnici u školi.

U takvom slučaju pridikovanje i zabrane odraslih, moralisanje nastavnika u školi i roditelja u kući neće uroditi plodom, ako izostane ponašanje dosledno onome kakvo traže od vas mladih.

Na kraju, da vam poručim još nešto, da bi vaše odrastanje imalo smisao.

Odrastajte tako da možete u svakom pogledu biti bolji od vaših roditelja:

• u moralnom pogledu (da budete bolji ljudi),

• u pogledu sticanja i posedovanja znanja,

• u veštini da bolje od njih živite,

• da imate bolji brak i potomke koji mogu vas, jednog dana, da nadrastu,

• da imate bolje prijatelje

• i da radite bolje poslove, postižete kvalitetnije rezultate u radu i više novca zarađujete.

Toliko za danas.

I zapamtite: dok život teče, zdravlje je najpreče.