Da li znate šta je demagogija, a šta su demagozi? 
Kada je nastao termin demagogija, značio je vođenje naroda, a danas on znači zavođenje naroda. 
Zavođenje naroda u ime opštih, narodnih interesa, radi svojih.

Ko zavodi narod? 
Ima ih mnogo takvih koji zavode narod danas, na svakom koraku i u svakoj prilici.

Danas, demagozi se mogu svrstati u četiri grupe:
-politički demagozi,
-ekonomski demagozi,
-socijalni demagozi i
-stručni demagozi.

Najopasniji su politički, jer utiru put svim drugim pomenutim, stvarajući demagošku klimu u društvu.

Nju karakteriše situacija bezizlaza i beznađa iz koje niko ne zna da nađe put a za koju se okrivljuju razni faktori, najčešće medjunarodni i globalizacija.

Politički demagozi danas na najvišim položajima u državi, vođe su političkih partija i pokreta, od vrha države do njenih najudaljenijih delova.

Ima ih i po gradovima, selima i zaseocima.

Oni iz malih sredina imitiraju i verno kopiraju političke demagoge iz prestonice i velih gradova.

Mnogi od njih su i politički zatvorenici koji koriste svaku priliku da iz zatvora šire demagoške ideje na narod.

Politički demagozi operišu sa velikim ciljevima i parolama: evropske integracije, budućnost Kosova u okviru Srbije, budućnost države, slavna prošlost, sloboda, pravda, blagostanje...

Radi obelodanjivanja svojih stavova i ideja i transparentnosti kako kažu, koriste medije, posebne emisije sa bombastim nazivima, konferencije za štampu, tribine, jubileje, otvaranje izložbi, sajmova i sličnih manifestacija i zloupotrebljavaju smrt istorijskih ličnosti.

Kao najubojitije oružje koriste javno ponižavanje i razgolićavanje svojih političkih protivnika i neistomišljenika i tako svoju vrednost nastoje da izgrade i pokažu svetu na slabostima svojih protivnika.

Koriste i skandale ekonomske i političke za koje veruju da im više koriste nego što ih unižavaju.

Ekonomski demagozi su često članovi vlade, važnih ekonomskih komisija, članovi upravnih odbora i stručnih kolegijuma i direktori velikih firmi, najčešće postavljeni po partijskoj liniji.

Demagozi mogu biti i eksperti koji sve znaju, ali ne znaju kako da postignu cilj koji narodu predočavaju.

Svi oni rešavaju krupna državna pitanja izradom budžeta i biznis planova, obezbeđuju stabilnost domaće valute, kroje antiinflatorni program i fiskalnu politiku, određuju visinu plata i penzija, rešavaju pitanja privatizacije velikih dravnih firmi, traže zajmove i donacije po svetu i zadužuju državu do grla.

Ponekad se među njima nađu i biznismeni koji povedu narod proklamujući da će skinuti katance sa fabrika i zaposliti mnoge koji su bez posla ostali.

Pridružio bih ovima i tzv. preduzetnike koji sede po kancelarijama u gradovima po Srbiji, uredno odeveni ispred kompjutera i sa sekretaricom, a ništa ne preduzimaju i školovana birokratija na faklutetima za menadžment koja se tu i tamo muva, tvrdeći da zna kako bi trebalo da bude da bi bilo bolje, ali nikako da to pokaže na delu ne zaboravljajući da je jedan čuveni svetski menadžer jednom rekao da je za biznis najgore vreme - najbolje vreme.

Socijalni demagozi su ispružena ruka političkih demagoga, mašice koje ljudu na vlasti zavlače u vrelo tkivo narodnog života.

Oni prizemljuju političke ideje i ciljeve prethodnih demagoga objašnjavajući tranziciju, ističući u prvi plan brigu i rešavanje osetljivih pitanja egzistencije naroda kao što su otpuštanje radnika na što "pravedniji" način uz tzv socijalni program, zapošljavanje, rast ličnih dohodaka i penzija, briga o majkama i deci, starim osobama, ratnim invalidima i izbeglicama.

Među njima se nalaze i oni po rukovodstvima sindikata kojih ima nekoliko vrsta i često su jedni sa drugima u nesuglasju.

Ne bi ni moglo biti drugačije osim kada ne bi bilo demagoga.

Na kraju da spomenem i stručne demagoge.

To su oni koji rade na projektima koji se ne mogu ostvariti, bilo da nema novca za njih ili zbog "nerazumevanja".

Oni često nastupaju na stručnim simpozijumima i tribinama, posebno u televizijskim emisijama gde tumače šta se događa u društvu, pišu u poznatim stručnim časopisima, ali i kada postave dobru dijagnozu ne znaju da predlože lekove kako da se bolestan narod izleči.

Njihova moć se ogleda u sposobnostima za iscrpne analize prošlosti i događaja, koje praktično ničemu više ne služe, a njihova slabost je u nesposobnosti da misle na nov način u XXI veku i za sinteze i svrsishodne predloge koji bi doveli do promena i poboljšanja.

Njihovi projekti često su kule u vazduhu jer na pitanje da li su to negde isprobali i da li su primenom takvih imali uspeh i iskustva odgovaraju da to tek treba da se primeni, ali ne znaju gde, kada i kako.

I što je najgore, proglašavajući vreme u kome žive i rade teškim vremenom - čekaju, čekaju da se nešto dogodi i da neko promeni situaciju u kojoj se nalaze ne shvatajući da upravo zauzimaju položaj onih koji bi to znali i mogli bolje od njih.

Šta da se još doda: bez obzira o kojim se demagozima radi, postoji ogroman nesklad između ciljeva koji su obećali i pred javnost postavili i za koje se "bore" i položaja naroda: radnika, seljaka, intelektualaca, domaćica, omladine i starih ljudi, a vreme brzo, nepovratno prolazi.

Za detaljnije razumevanje obavezno pogledati:

Demagog, Vikipedija:

https://w.wiki/7uSo

50 logičkih - grešaka za koje treba da znate / Predrag Stojadinović.

https://www.heliks.rs/
assets/text/50log_odlomak.pdf