Смртна казна у Србији стара је колико и држава. Кривичним
закоником Краљевине СХС од 27.1.1929.г. било је прописано да се смртна казна извршује вешањем. Вешање као начин
извршења казне укинуто је 1959.г. По питању начина извршења разматрања о оправданости ишла су толико далеко да је 1968.г. угледни часопис ''Анали'' Правног факултета Универзитета у Београду објавио текст којим се аутор залаже за ''хуманизацију'' - признањем права на смрт осуђеног да изврши самоубиство отвара ce и нов, истина не правни већ друштвено-политички поглед на етичку садржину овог права, који y себи носи могућност моралног измирења између извршилаца најтежих дела и друштва.
Смртна казна у Србији укинута је 2002.г. Последње погубљење
извршено је 1992.г. Јавност је и 2002. и данас подељена по том питању.

Рехабилитација Драгутина Димитријевића Аписа и другова после 36 година.
Врховни суд Србије ослободио осуђене на Солунском процесу.
Врховни суд ставио је ван снаге пресуду Великог војног суда у Солуну број 2393 од 5 јуна 1917 године и пресуду Војног суда за официре у Солуну број 1660 од 23 маја 1917 године.
ВРХОВНИ СУД НАЛАЗИ ДА ЈЕ ОВАКВОМ СВОЈОМ ПРЕСУДОМ УДОВОЉИО ЗАХТЕВИМА ЧОВЕЧНОСТИ, ПРАВДЕ И ПРАВОСУЂА

„Где је село: да ли у равници, поред реке, или је на странама речне
долине (присојној или осојној), или је на брду, коси или планини? Да нису
куће сеоске на више брда или коса, и како се зову та брда или косе?... Ако
је село поред реке, плави ли га она и када (сваке године или после
неколико година)? Да није село на месту, где бујан, виловити поток излази
из планине? Јесу ли куће на наносу тога потока? Засипа ли их и сада? Има
ли много извора (врела) у селу и око села и јесу ли јаки? Пије ли се у селу
изворска вода и са којих извора (поименце)?... (Цвијић 1987, IX – XI)

...Милоје Васић пишући 1905.г. о археолошким истраживањима у Србији, посебно апострофирајући налазе из рудничког округа, Костолца, околине Смедерева и Ниша, међу егземпларима ''који веома јасно одају утицаје са Југоистока и Сирије'', спомиње и ''сребром оковане цеви од слонове кости, су рађене по свој прилици око границе између 2. и 3. века; њихова је употреба још неодређена али није искључена могућност да су оне служиле као делови какве оргуље; према карактеру натписа на њима, место постанка ових цеви има се тражити у Малој Азији или Сирији'' (1905, 681).
Зборник Народног музеја у Београду 2011.г. публиковао је текст Дејане Ратковић са детаљним описом налаза:
''Западно од данашњег Голупца на Дунаву у подручју античког насеља и каструма Cuppae пронађене су цеви израђене oд три врстематеријала: кости, бакарне легуре и сребра...

У уторак, 8.априла 2025. године је у пријатној атмосфери изложбе „Иди кући – Дуће ла каса“ у присуству великог броја Борана, одржана и промоција публикације "Каталог дрвених предмета из етнолошке Збирке покућства Музеја рударства и металургије".

Каталог представља својеврсан водич кроз ову изложбу и етнолошку збирку музеја у којој се налазе, по први пут јавно презентовани предмети културне баштине Бора и шире околине...

(Стара Молдава 1823 - Сокобања 1897)
Био је први српски урбаниста, први професор архитектуре у Србији, познат по изради првог урбанистичког плана Београда 1867. године. Он је био архитекта, урбаниста и теореричар.

Др Илић спада у оне карактере наше прошлости који су нам данас једва разумљиви. По речима Јаше Продановића, беше сталоженог темперамента, толерантан, питом. Говорио је разложно, убедљиво али без говорничког дара. Као грађанин и лекар није имао ни једне мрље. Рођен у Зајечару 1852., промовисан за доктора опште медицине у Бечу 1876., службовао је као лекар (физикус) у Прокупљу, Чачку, Алексинцу, највише у Зајечару и Брестовачкој Бањи. Припадао је првој генерацији интелектуалаца следбеника идеја Светозара Марковића, с којим је био у личној преписци. За Илића је наука била пут ка истини, али истини у метафизичком њеном значењу...

Od 294. godine do 2023. Kladovo, malo mesto na Dunavu, reci koja je razdvajala, ali je više spajala narode, posećivali su brojni turisti, putnici ali i slavni državnici i prijatelji Srbije i Jugoslavije različitim povodima.
U ovom tekstu autor je predočio dokumenta i zapise, podsećajući nas na skoro sedamdeset poseta kojima je Kladovo bio domaćin u proteklih dve hiljade godina.

,,Ја, капетан Српског бродарског друштва заклињем се свемогућим Богом и оним што ми је најмилије на овом свету, да ћу своје капетанске дужности по прописатим правилима тачно и савесно вршити, и поверени брод као своју сопственост чувати- тако ми Бог помогао''

Михаило Миша Анастасијевић, Фрања Франасовић и потомци, Стериос Андруцос, Светозар Арсеновић, Јован Попеску, Стјепан - Стеван Петеј, Мирослав Стојановић и Будимир Петровић, Љубиша Буртановић, Живко Живковић, Стојан Бућан , Радисав Симић, Либеро Маркони- брод кога нема.

„Стална је вредност једне државе ипак само у вредности њезиних грађана”
Проф. др Милан Јовановић Батут

Проф. др Милан Јовановић Батут (1847–1940) некадашњи државни питомац
школован је у највећим медицинским центрима Европе (Минхен, Берлин, Лондон, Париз)
и на изворима европске превентивне медицине а учитељи су му били– њени оснивачи
Вративши се у домовину крчио је пут бројним здравственим пословима и учествовао у
оснивању многих установа али и преко потребног Медицинског факултета у Београду.
Може се слободно рећи да кроз године које су се низалe нема значајнијег посла у погледу
бриге за здравље народа за који није био „питан”. Био је и остао ненадмашни здравствени
просветитељ а Чеси га о 90. годишњици рођења, у чланку у њиховом медицинском
часопису написаном старини у част, назваше патријархом здравствене културе.

Божидар Благојевић, историчар, дугодишњи директор Историјског архива (1972-2006) Неготин,
је објавио око 50 стручних радова и написао и приредио више наслова књига, ушао је у Лексикон „КО ЈЕ КО“ у Србији.

Из књиге: "Да имаш мозак не би копала", аутора Божидаара Благојевића објављујемо одломак:

 "Покупите мртве и даље напредујем", као и детаљније податке о Божидару Благојевићу.

У овој књизи је аутор на себи својствен начин испричао занимљиве приче о селима Рајац, Рогљево, Смедовац и Тамнич.

Попут бројних талентованих Срба почетком XX века, Ђорђе Маринковић је своју каријеру везао за Француску. Низ популарних музичких дела чији је он аутор, резултат је покушаја уклапања инспирисања родним крајем у модерне трендове изражавања.
Овај рад приказује његове могуће породичне корене, питање ауторства култне српске песме “Тамо далеко” и стваралаштво у Француској....

Лукавац код Тузле и Нови Сад
повезује лик и дело чувеног ле-
кара др Адолфа Хемпта. Рођен у
Новом Саду 1874, где је и осно-
вао Пастеров завод 1921. године....

Неколико хиљада снажнијих логораша из више логора на тлу Југославије одведено је током Другог Светског рата на изградњу
путева у Норвешку. Хладноћа и глад сатрли су снагу многих ових великомученика, а сахрањивали су их ту где су се затекли у послу. Пут поплочан њиховим телима назваше Крвави пут.

Лекарка Анка Станојчић заветовала се да ће отићи у Норвешку и посетити гроб свога деде, страдалог у туђини за време Другог светског рата. Био је
најпре заточен у логору Јасеновац...

U Rajcu kod Negotina, na Rajačkim pivnicama, održan je 30. septembra 2023. godine zajednički sastanak projektnih timova i saradnika na više projekta: Rajačka škola zdravlja (koja postoji aktivno od 2001. godine), projekta Vikipedije Srbije kojim se već dve godine obogaćuju sadržaji na Vikipediji o Istočnoj Srbiji: Razotkrivamo staze zavičaja – Istočna Srbija i projekta u kome učestvuje Društvo mladih istraživača Bor: Civilno društvo za energetsku tranziciju.

Da li znate šta je demagogija, a šta su demagozi?
Kada je nastao termin demagogija, značio je vođenje naroda, a danas on znači zavođenje naroda.
Zavođenje naroda u ime opštih, narodnih interesa, radi svojih.
Ko zavodi narod?

Први регистровани пад метеорита у Србији догодио се 1. октобра 1877. године (по старом календару). Та појава је узнемирила житеље Сокобање јер су помишљли да су напали Турци, да је избио вулкан, а неки су се сетили старих прича да са неба пада врело камење. Јосиф Панчић, када су вести стигле у Београд, је детаљно истражио ову појаву и о томе сачинио извештај(1) који је саопштио на седници Природно математичког одсека Ученог друштва 21. априла 1878. године. Он је одмах, по сазнању, о овом необичном догађају са Симом Лозанићем и Љубомиром Клерићем посетио Сокобању и истражио пад метеорита...