Ризница народне мудрости

Сакупљамо и објављујемо ковчежиће препуне народних пословица, изрека и мудрих мисли из књига, часописа и народних записа који су оставили таг у памћењу нашег народа. Изреке и мисли које се памте и које нас чине онаквима какви смо били и какви опстајемо у духовној култури овог поднебља.

К О В Ч Е Ж И Ћ бр. 3

Пиће у народним пословицама

Погледај и послушај...
Бежи од пијаног као од лудог.
Буре носи у кућу само несрећу.
Вино лежи, а ракија виче.
Грђе је с пијаним говорити, него се уз ветар возити.
И луд од пијана бежи.
Јечам трчи, а ракија виче.
Ко ракију воли, Богу се моли.
Не пиј вина болеће те глава.
Ни ракије покриће те трава.
Ни у тикви суда, ни у пијанцу друга.
Од ракије кућа мирна није.
Пијаница жива пропалица.
Пјана глава пуна је весеља, ал се брзо каје и пишмани.
Ракијом се опио, па код ђавола слуга био.
Тешко пушци у пијаној руци.
Чашу на уста, а памет из главе.
Што ко пијан чини, то трезан каје.
Боље да те пријатељ тера батином него чашом.
Вино је туђа памет.
Ко много пије по глави се бије.
Нема т памети коју неће вино залудети.
Од ракије кућа поплакује.
Огањ огњу придаје ко деци вина даје.
Прије ћеш ослепити пијући него жито вијући.
Изашло му винце у лице.
Вино не мучи него бучи.
Жена пијаница готова блудница.
Никог пиће не опамети.
Пијан човек крмку брат.
Рука која е често чашу прихваћа, врло често и проси.
Ко грло кваси зубе суши.
Неста вина, неста “ пријатеља”
Ни ждребету зоби, ни детету ракије.
Једна литра плаћа десет.
Што ко више пије, више жеди.
Ко је у пијанству, тај у сужанњству.
У пијанице нема узданице.
Више је њих заклала чаша него сабља.
Ко вино вечера воду руча.
Бенеће као пијан на даћи.
Дува као пијан у ветар.
Јаче вино од кафана.
Ко не пије: тецикућа, а ко пије распикућа.
Механџија точи, избуљио очи;
А пијан се клати, нема да му плати.
Не зна вино шта је дин.
Од воде глава не боли.
Пијана глава не носи барјака.
Пијанче, по себи знанче!
Прва чаша је скупа, а друга је јефтина.
Ракија је вину капара.
Вино у суду мирује, а у глави лудује.
Више пије него што спије(древна пијаница).
Вино и мудрог побудали.
Вино пити па се не опити, нит је било нити може бити.
Женска ракија пре убија него мушка пушка.
Кад бачвица сузи сваки њојзи пузи.
Прва литра плаћа остале.
Вино не вели ајде, него седи.
Више се удави у вину него у воид.
Највише је људи сломило врат преко механског прага.
У пијанца нема ни човека ни јунака.
Кад све попи, онда се утопи.
Кад све попи, онда се утопи.
Ракија нигде није част отворила.
Држи се као пијан плота.
Јача ракија, него кадија.
Ко живи од ракије умире од воде.
Ко у крчму иде, туђу децу храни.
Чувај се прве чађице, она је без дна.
Бистра водица- добра главица.
Ко вино пије, рђа га бије.
Луд и пијан браћа су.
Не зна ракија шзо је кадија.
Од воде воде, а од вина носе.
Пета (чаша) бенета, девета помета.
При пи’у многом, оде памет yбогом.
Ракија хлабу канџија.
Што трезан мисли пијан говори.
Вино кочи, а ракија веже (језик).
Боца је страшни суд.
Ко много пије, задуго није.
Кад ти вино главу узме, нису ни ноге више твоје.
Вино пије који куће нема; који пије ни имати је неће.
Зло ти вино, драги господару,
Зло ти вино, а гора ракија.
Попио би и мајчин покров,
Вино даје добру вољу, ал не даје памет бољу.

Избор: Славица Жижић Борјановић
Видео обрада: Младен Думитрашковић

К О В Ч Е Ж И Ћ бр. 2
Кир Јања (Tврдица)
Јован Стерија Поповић

Погледај и послушај...
 НОВАЦ
Боље без новца, нег’без пријатеља (бити).

Бијеле новце ваља остављати за црне дане.

Богат може с новцем, а сирома мора с памећу.

Болује од новчане болести.

Зато болује што нема новаца.

Боља је брза крајцара, нег’ спор грошић.

Боља је форинта што је сам завредиш, нег’ десет што их наследиш.

Бакрен новац, бакрена молитва; златан новац, златна молитва.

Ако немаш новаца, ти господи не иди.

Предсловље:
Високоученом господину Гаврилу Пекаревичу медицине доктoру свом љубезном пријатељу посвећујем.
Радо т’ друже дижем памјатник
Посвећујућ’  теби моје књиге
Само немој да се ред измени
Да памјатник ти подижеш мени
...
У Вршцу, месеца септемврија 1837.

Избор: Славица Жижић Борјановић
Видео обрада: Младен Думитрашковић

К О В Ч Е Ж И Ћ бр. 1
Пословице и изреке, 1789 –1877

Погледај и послушај...
Ко је мудар? Онај ко од сваког учи.

Ко мудро заповеда, лако га је слушати.

Ко је мудар, довољно је стар.

И мудри људи погреше.

Има и мудра глава по неку луду жилу.

Ко мудро мучи, лепо говори.

Код сваке мудрости, мора и лудости бити.

Многи је учен, ал није мудар.

Мудра је мука преварити.

Мудре савете ваља извршити, а не само чути.

Мудри људи имају дугачке уши, а кратак језик.

Мудри што су старији, то и мудрији, а будала што старија то луђа.

Мудро нападнуто, пола побеђено.

Мудро ћутати, већа је вештина нег мудро говорити.

Чим се мудар стиди, тиме се луд поноси.

Храбри познаје се у бици, пријатељство у нужди, а мудрост у љутини.

Ко у двадесет година није леп, у тридесет јак, у четрдесет богат, и у педесет мудар; онај никад леп, богат и мудар неће бити.

Милорад Радевић: Мудрост. Даница за 2006, стр. 357 –364
Избор: Славица Жижић Борјановић
Видео обрада: Младен Думитрашковић

Proudly designed with Oxygen, the world's best visual website design software
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram