O kvalitetu života i zdravlju

Da pomognem ispričaću priču o kvalitetu života i zdravlju.
Kada postavite sebi pitanje: “Kako živim?”, i tražite odgvore na to pitanje, vi se interesujete kakav je kvalitet života koji živite.
Medicina veliku pažnju poklanja kvalitetu života bolesnih, opet smećući s uma da kvalitet života zdravih može u značajnoj meri održati i unaprediti njihovo zdravlje.
To je i najvažniji zadatak medicine zdravlja i dugovečnosti.
Ali u uslovima zdrave sredine, zajedništva i saradnje sa drugima i u postojećim ekonomskim prilikama.

Vaše zdravlje je vaša privatna stvar samo ako znate da iskoristite postojeće mogućnosti da bolje živite.
Sa globalizacijom, u uslovima integracijam svetskim i evropskim
svako ima šansu da kada je reč o zdravlju iskoristi maksimalno mogućnosti kojima sam raspolaže.
Mogu bolje živeti i siromašni, i zatvorenik u zatvoru i vojnik u rovu, ako bolje koristi svoje znanje i iskustvo kako da bolje živi.
U novoj medicinskoj eri, eri unapređenje zdravlja, počev od Svetske konferencije o zdravlju 1986. godine, veliki značaj se pridaje kvalitetu života, jer pored naslednih sklonosti, način života uslovljen najvećim delom znanjem, iskustvom i ponašanjem pojedinca, najviše predodređuje zdravstvenu sudbinu ljudskih bića.
Istovremeno radi se o značaju privatnog života za zdravlje pojedinca.
Savremena medicina veliki značaj pridaje navikama pojedinca sa kojima mnogi od vas žive, često bez volje da ih se otarase ako im smetaju i razboljevaju.
Jedna od takvih je pušenje duvana.
Drugi imaju prenapregnuti životni ritam.
Godinama tokom života, danima, mesecima i nedeljama sedite za kancelarijskim stolom, ispred televizijskog ekrana, stotine kilometara ste prešli vozeći od kuće do radnog mesta i obrnuto, stotine stepenika zaobišli ste penjući se liftom do stana u zgradi u kojoj stanujete.
Neko je izračunao da ako se ne biste oduprli takvom načinu života, proveli biste sedeći 150.000 časova, ili od mogućih vaših 70 godina života, trideset bi proveli sedeći.
Zbog svega toga smanjiće se sposobnost vaših ćelija da koriste životodavni i zdravotvorni kiseonik.
Vaše srce smanjiće se zbog toga na polovinu srca fizički aktivnih osoba, pokreti vaših zglobova postaće kraći, zakržljaće vam mišići, krvni sudovi postaće tanji, pa će kroz njih proticati manje krvi, a vaš trbuh, struk i kukovi deformisaće se od naslaga sala.
Zato bi na početku godine trebalo napraviti podsetnik, ili ove priče o zdravlju shvatiti tako, jer su fizički aktivne osobe biološki mlađe od neaktivnih za 10 do 15 godina.
Treba da uzmete u obzir jednu važnu činjenicu da je vaše telo konstruisano za kretanje i rad.
Dajte mu priliku za to, ne kočite ga pa ćete biti zdraviji i zadovljniji u životu.

Toliko za danas i zapamtite.
Dok život teče zdravlje je najpreče.