Pre nego što što ispričam današnju temu o zdravlju, postaviću vam pitanje:”Šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje?”
Kada znate šta da učinite, zašto, kada i kako onda je lako.
Da pomognem ispričaću priču o zimskom školskom raspustu.
U dilemi sam da li je ovo pirča za đake ili za roditelje.
Najbolje je ako je saslušate skupa, jer će tako lakše postići postavljeni cilj.
Kada dože zimski raspust najvažnije je da omogućite detetu đivi drugačije nego kada ide u školu.
Takav način života najbolje će doprineti zdravlju dece.
Ono što najviše može doprineti tom cilju je da budete što je više moguće sa decom.
Školski zimski raspust omogućava da deci poklonite više pažnje nego dok traje školska godina.
Tako ćete moći da ostvarite vašu obavezu – da vaspitavate dete.
Za tu obavezu potrebno je slobodno vreme, zato i vi koristite svoj odmor u vreme kada je dete na raspustu, a ako niste zapošljeni odložite sve drugo da biste bilo što duže sa detetom.
Roditelj, može poput trenera nek sportske ekipe pripremiti, psihički i fizički đaka, za drugo polugođe koje će uskoro započeti.
Upitajte se prvo, šta je potrebno detetu da bi se psihički i fizički dobro pripremilo za drugo polugođe.
Da dovoljno spava, da se igra i da redovno jede.
Sve to nije mogao đak da ostvari dok traje rad u školi jer je izložen naporima da odgovori obavezama u školi i da reši svde školske zadatke, zbog čeka je nervozan, slabog apetita I neispavan.
Zato mu se nađite pri ruci bez obzira da li se radi o dobrom zdravotvornom snu - promenite vreme odlaska u postelju, igri – igrajte se sa đakom i pripremajte jela po njegovoj želji i organizujte obedovanje tako da dete jede u tačno određeno vreme i da za to ima dovoljno vremena.
Zimski školski rapust može da bude dobra prilika za đaka za vežbu celishodnog korišenja slbodnog vremena.
Celishodno korišenje slobodnog vremena je od velikog značaja za održanje i unapređivanje zdravlja đaka, ali je to veoma prblematično ako đak provodi školski zimski raspust u mestu gde stalno boravi i uči školu.
Kako je reč o slobodnom vremenu u većoj količini, dobro bi bilo da se đak bavi aktivnostima za koje nije imao dovoljno vremena dok traje školska godina.
Najvažnije je da uprađnjva aktivnosti koje voli, sa drugovima drugaricama koje sam odabira i na prostoru po sopstvenom izboru.
Tako bi bio ispunjen jedna od osnovnih pedagoških principa u korišćenjuu slobodnog vremana – princip slobode i dobrovoljnosti.
Da bi se mogao ostvariti taj važan princip i da bi se vaspitanje đaka odvijalo na prirodan način
izučite pažljivo potrebe i interesovanja vašeg đaka.
Njegove potrebe mogu biti šetnja, sportske aktivnosti na snegu (ako ga ima) ili sportske aktivnosti prema kojim đak ima afinitet, posete kulturnim institucijama, izleti, druđenje sa drugovima i drugaricama, čitanje knjiga i dr.
A kada je o vama, o roditelju reč, budite stalno uz đaka i zajedno sa njim učestvujte u aktivnostima koje su primerene situaciji, ne kao kontrolor, ne kao usmerivač, ne kao neko koji brani i dopušta, već kao drug koji biva podstican i vođen đačim idejama i potrebama.
Toliko za danas.
I zapamtite: dok život teče, zdravlje je najpreče.