REKVIJEM ZA MORUNE OPELO ZA KAVIJAR

Ranko Jakovljević
Do 19. veka, džinovske morune (Huso huso) migrirale su iz Crnog mora uz Dunav, čak do Nemačke i predstavljale su veoma značajan resurs za mnoge ribolovne zajednice. Jesetarske vrste su stare 200 miliona godina, starije i od dinosaurusa, ali danas većina vrsta je veoma ugrožena.
Ime Kladovo u svetu se pročulo po najboljem kavijaru, ovde spravljanom još u vreme vladavine Rimljana. Najtraženiji proizvod je Beluga Blek Rojal - kavijar od morune, ribe dugovečnije od čoveka, čiji su najveći primerci premašivali 1500 kg težine i 7 m dužine. Sastojci kao pantenolska kiselina, folna kiselilna, vitamini B2, B6, B12 donose mu imidž eliksira mladosti, naročito pospešivan ranih sedamdesetih pošto je, kako se ovde smatra, čuveni rumunski farmakolog Ana Aslan njegovu formulu prenela u sintetički lek za usporavanje starenja, u svetu poznati Gerovital. Osobenost kladovskom kavijaru davao je prirodni konzervans, verovatno sa glavnim sastojkom boraksom, usled čije upotrebe proizvod ima izuzetan ukus, aromu, bez gorčine ili kiselosti, sa prijatnom delikatnom nijansom slanoće u nadvremenskoj harmoniji sa rafiniranom slašću kremaste supstance, oslobođene prskanjem zrna pri konzumiranju
Poslednji veliki zakupac đerdapskih ribolova bio je bivši ruski carski general Lav Dejnega, izbegao u Kladovo sa suprugom Verom nakon sloma monarhije u Rusiji, dvadesetih godina prošloga veka. Sipske garde koje je on eksploatisao davale su solidne prinose, a kavijar sa konzervansom čiju je tajnu spravljanja doneo iz svoje domovine, imao je izuzetan kvalitet. Dejnega je pogon za konzerviranje imao u Kladovu, u Dunavskoj ulici, uz obalu velike reke, gde je postojala i velika ledara; firma je poslovala sve do septembra 1944.g.
Građani Kladova našli su za shodno dati da se 1983.g. na skromnom spomeniku Veri Dejnega isklešu reči zahvalnosti što ''otisnu nas u svet izradom kavijara''. Poslednje garde na Đerdapu nestale su tokom Prvog svetskog rata, deo ribolovnih virova uništen je zbog regulacionih radova koji su izvođeni ne samo krajem 19 veka već u manjem obimu do 1940.g. Ono od virova što je nadživelo građevinske radove prosecanja kanala, miniranja, podizanja nasipa, nestalo je zauvek dizanjem nivoa Dunava za oko 30 metara prilikom izgradnje hidroenergetskog i plovidbenog sistema Đerdap, tačnije kada je Dunav pregrađen 1969/70 godine, kada su sa lica zemlje izbrisani Donji Milanovac, Tekija, Sip. No već u to doba na virovima više niko nije polagao pravo korišćenja, izuzev kroz sistem ribolovnih dozvola ili prava eksploatacije posredstvom nadležnog ribarskog gazdinstva ''Đerdap'' Kladovo i opšte zadruge ''Sloga'' Donji Milanovac. Doživljavajući na neki način sudbinu gardi i virova i ovi pravni subjekti nestali su u tranzicionim vremenima, kao recidivi urušavanja socijalističkog državnog uređenja i društvenog vlasništva.
Kladovo 1937.
Kladovo 1937.
Lav Dejnega, u sredini sa šeširom
Grofica Vera Dejnega, pakovanje kladovskog kavijara 1936
Dve glavne ljudske aktivnosti koje ugrožavaju populacije jesetrovki su podizanje brana poput “Đerdapske klisure” ili tzv. Gvozdene kapije između Srbije i Rumunije, koje seku migratorni put jesetrovki i kao direktnu posledicu prouzrokuju gubitak staništa i mrestilišta, i prekomerni izlov ribe- direktna i veoma negativna posledica potražnje kavijara na tržištu.
Radoje Zečević iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu u knjizi Srbija i međunarodni položaj Đerdapa ovim rečima opisuje ignorisanje ranije preuzetih obaveza ugovornih strana: “Izgradnjom Đerdapa 1 i Đerdapa 2 promenili su se zakoni prirode, jer su projektanti hidroelektrane jednostavno zaboravili da na brani isprojektuju riblje staze i time poremetili vekovnu ravnotežu’‘ . Da bi bio efektan, zaborav je morao biti dvokratan- i kod brane Đerdap 1- 1963 i kod brane Đerdap 2, skoro 20 godina kasnije!
Uvećani nivo velike reke, u svrhe proizvodnje električne energije i ubrzanja plovidbe, doveli su i do okolnosti da su plemenite morske ribe, poput moruna koje postoje dvesta miliona godina, sa životnim vekom dužim od čovečijeg, usled gubitka staništa i mrestilišta te nekontrolisanog ubijanja pred izumiranjem.
Bugarska, Rumunija i Srbija uvele su moratorijum za lov na ikronosne ribe, “žive fabrike“ kavijara koji u Evropi dostiže cenu od 6000 evra po kilogramu. Važno je znati da je i nekontrolisano izlovljavanje na 17 kilometara područja Srbije, nizvodno od brane Đerdapa 2, odmah nakon stvaranja ove za ribu pogubne barijere, kao i u vreme sankcija OUN prema Srbiji devedesetih godina proteklog veka, uticalo na ugroženost morune. Neki podaci govore da je, primera radi, u godinama 1985-1990 ribarsko gazdinstvo iz Kladova proizvodilo između 10.000 i 12.000 kg kavijara, tj. 2000- 2500 kg na godišnjem nivou; alarmatno je što je istodobno na crnom tržištu moglo biti nađeno velikih količina ove tražene robe, čak i na područjima drugih država zahvaćenih ratnim dešavanjima.
Na hidroelektrani Đerdap 1996. godine beogradska firma Aqua mont, specijalizovana za izvođenje podvodnih radova, čistila je dno od naslaga mulja. U dubinu je spuštena „mamut“ pumpa koju je nadgledao ronilac Andrej Plesničar. Jedina veza sa ljudima na površini bio je konopac kojim je bio vezan, potezanjem konopca signalizirao je da li je sve u redu.
–Sećam se kako su se na hidroelektrani Đerdap zaglavili zatvarači za branu. Otklonio sam kvar i kada su zatvarači počeli da se spuštaju, osetio sam udare po leđima, nogama glavi. Odjednom sam se našao u totalnom mraku, usred ogromnog jata riba koje kao da su me vukle. Ribe su nestale, a meni se učinilo da sam halucinirao. Drugari su se smejali kad sam im ispričao šta mi se dogodilo. Posle nekoliko dana još jedan ronilac je doživeo sličan susret sa ribljim jatom u krugu brane jer je ribama to jedini put uzvodno ili nizvodno kroz Dunav – priča Andrej.
Proizvod po kojem se za Kladovo znalo u svetu dostizao je astronomske cene u elitnim evropskim i američkim restoranima /4-5 evra po gramu/. Šverc je uglavnom vršen transferom avionskim pošiljkama ili preko Dunava u đerdapskom tesnacu, kraj Brnjice.
Nekadašnji direktor Ribarskog gazdinstva u Kladovu izjavio je kako je duže od dvadeset godina jedan od najzahvalnijih kupaca kavijara bio Džerald M. Štajn iz Njujorka koji je od Kladovljana otkupljivao oko 1500 kg godišnje po ceni od 900 dolara za kilogram. Ovaj ugledni trgovac, čiji su rođaci jedno vreme boravili u Kladovu tokom izgnanstva iz zemalja srednje Evrope /slučaj zabeležen u istoriji pod imenom “Kladovo- transport“, kada je tragično nastradalo od nacista i petoro članova familije Štajn- Leo, Kurt, Martin, Alis, Berih- Leo/, zaštitio je robnu marku “Iron Gate“, kako se do 1992.g. zvala i njegova kompanija sa sedištem prvo na Menhetnu, potom u Bronksu, da bi firmu 1993.g. preimenovao u “Caviar and Caviar Ltd“ Rockville, kao supsidijernog pripadnika lanca “Porimex Swisscaviar Company“.
Nakon brodoloma sa švercom iranskog kavijara u vreme Reganovog embarga, postaje eksluzivni zastupnik za SAD dobavljača kavijara iz Azerbejdžana, koji je dalje stavljao u promet pod imenima “Iron Gate“, “Caviar Direct“, “Epicurean“, “Continental“. Na kraju, od sredine devedesetih Štajn je predsednik “Stone Hill“ iz Majamija- aktuelnog nosioca prava upotrebe robne marke “Iron Gate“ za kavijar, dimljenu i mariniranu ribu. On je pisac jedne od najcenjenijih knjiga u svetu na temu najskupljeg ribljeg produkta, publikovane 1981.g. pod nazivom “Caviar! Caviar! Caviar!“
U Rumuniji se poslednjih godina promoviše ideja podizanja sistema ribljih liftova koji bi nadomestili propuste projektanata i političara. Kavijar je i dalje izazov za ljude kojima zakon nije životni oslonac, ali i medjunarodnim organizacijama koje nastoje da uvedu red u ovu oblast insistirajući na stvaranju uslova za opstanak ugroženih jesetarskih ribljih vrsta.
Kladovo je nekada živelo od ribolova i dunavskih školjki prerađivanih u dugmad. Danas je njegova nit vezanosti za reku osenčena sudbinom poslednje tri đerdapske garde uništene tokom okupacije.
Proizvodnja kavijara
UPI ARCHIVES MARCH 23, 1988
Kladovski spomenik Lavu Dejnegi
Proudly designed with Oxygen, the world's best visual website design software
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram