Rođen je 1947. godine u Gornjanu kod Bora.
Rudarsko tehničku školu je završio 1966. godine u Boru. U periodu od jula do oktobra 1966. radio je kao tehničar u majdanpečkoj flotaciji.
Diplomirao je na Katedri za pripremu mineralnih sirovina Rudarsko-metalurškog fakulteta u Boru 1970. godine.
Magistarske studije je završio 1976. na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu 1976. godine, a doktorsku disertaciju je odbranio 1979. na Tehničkom fakultetu u Boru.

Od 1970. do 2004. je radio na Katedri za pripremu mineralnih sirovina Tehničkog fakulteta u Boru, prešavši put od asistenta do redovnog profesora (1990). Bio je dekan Tehničkog fakulteta u Boru u četiri mandata (1982-1998). Od 01.02.1998. do 12.10.2000. godine bio je direktor Instituta za bakar Bor. Od 2005. redovni je profesor i dekan Fakulteta za menadžment u Zaječaru.

Bio je redovni je član Balkanske akademije nauka za mineralne tehnologije i dopisni član Inženjerske akademije Jugoslavije.
Bio je predsednik Jugoslovenskog komiteta za pripremu mineralnih sirovina i Glavni i odgovorni urednik časopisa "Glasnik rudarstva i metalurgije".
Autor je ili koautor pet univerzitetskih udžbenika, pet naučnih monografija, tri srednjoškolska udžbenika i 160 naučnih i stručnih radova objavljenih u zemlji i inostranstvu.
Citiran je u domaćoj i stranoj literaturi. U svetu priznata Bondova metoda određivanja meljivosti i proračuna energije usitnjavanja dopunjena je od N. Magdalinovića i prihvaćena u naučno-stručnoj javnosti pd nazivom "Metoda Bond-Magdalinović" i integralno objavljena u francuskoj monografiji "Concassage" (Industrie minerale, Paris, 1994.), metoda je poznata i kao "skraćeni postupak Magdalinovića". Ova metoda je postala standard u domaćoj praksi, posebno u projektovanju pogona za pripremu mineralnih sirovina.

Oženjen je bio suprugom Nadom, koja je pravnik; imaju sina Nenada, diplomiranog inženjera mašinstva i ćerku Mariju, diplomiranog ekonomistu.

Živeo je u Boru i rodnom Gornjanu kome je posvetio i svoju monografiju koju je, kako sam priznade jednom prilikom skoro nemoguće više naći u papirnom obliku, zato dade da je digitalizujemo i učinimo dostupnoј javnosti.