O SIROMAŠTVU I ZDRAVLJU

Pre nego što kažem nešto o ovoj temi, prvo da vas upitam:“Šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje?“.

Kada znate šta da činite, zašto, kada i kako onda je lako.

Da bih vam pomogao ispričaću vam priču o siromaštvu i zdravlju.

Kako ništa tako snažno kao siromaštvo ne utiče nepovoljno po zdravlje, Organizacija ujedinjenih nacija je u septembru ove godine smanjenju siromaštva, razvoju i zdravlju posvetila zasedanje Generalne skupštine u čijem radu su učestvovali i predstavnici naše zemlje.

Smanjenje siromaštva je jedan od tzv. Milenijumskih ciljeva Svetske zdravstvene organizacije koji su doneti na zasedanju Generalne skupštine SZO 2000. godine, uz saglasnost 189 predstavnika zemalja iz celog sveta.

Kada je reč o siromaštvu, a prema statističkim podacima, u svetu ima samo 10% bogatih a ostali su manje više siromašni.

U svakoj zemlji postoje dve grupe ljudi: bogati i siromašni, ali treba uzeti u obzir činjenicu da se siromasi u Engleskoj, Nemačkoj i nekoj drugoj kulturno i ekonomski razvijenoj zemlji razlikuju od siromaha u našoj zemlji, Albaniji, Rumuniji, Bugarskoj i nekoj drugoj, sličnoj nama zemlji.

Treba imati u vidu da je od siromaštva gora – beda.

Očekujući da dalje nešto kažem o siromaštvu mislite da ću ja prvo pomenuti siromaštvo u materijalnom pogledu, kada nemate novac na primer.

Ne! počeću da pričam o siromaštvu – pričom o prostaštvu.

Prostaštvo kao oblik siromaštva susrećemo svuda: u porodici i braku, na ulici, u prodavnicama i na šalterima autobuskih i železničkih stanica, na sportskim terenima, u ponašanju zapošljenih na radnom mestu, pa čak i Narodnoj skupštini Srbije.

Prostaštvo poslanika u skupštini je odraz sveg drugog prostaštva u našem narodu.

Ono što je interesantno, u našoj zemlji imamo pojavu bogatih siromaha.

Svedoci smo pljački, bahatosti, nasilja i mafijaškog ponašanja bogatih i raznih oblika njihove neumerenosti, nemorala, rđavog ukusa, megalomanije i drugih sličnih oblika ponašanja, tih 10% najbogatijih, koje dobija poseban javni značaj kroz emisije Pink televizije i sličnih emisija drugih TV stanica o elitama.

Jedan oblik siromaštva je duhovno siromaštvo čiji je osnovni pokazatelj – nepismenost. U našoj zemlji ima 10% nepismenih muškaraca i žena, i još veći broj polupismenih.

U jednoj skandinavskoj zemlji kada su otkrili jednog nepismenog, čak posle 100 godina otkad je ta pojava iščezla, učitelj koji je radio na tom području, odmah je podneo otkaz na službu.

Pismenost je znanje i osnovni činilac zdravstvenog i svekolikog napretka, a nepismenost neznanje i kočnica razvoja jedne zajednice.

Zato je veoma nepovoljno kada nepismeni i polupismeni učestvuju u političkim telima i donose važne odluke za zdravlje i razvoj zajednice.

Možda je najnepovoljnije kada to čine oni polupismeni jer oni žive u uverenju da sve znaju, odnosno ne znaju koliko ne znaju.

Iz tog razloga jedan od Milenijumskih ciljeva razvoja je OBRAZOVANJE ZA SVE.

Toliko za danas.

I zapamtite: dok život teče, zdravlje je najpreče.

Proudly designed with Oxygen, the world's best visual website design software
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram