Текстом, сликом и филмом обогатимо дигиталне садржаје о Источној Србији, Тимочкој и Неготинској Крајини и учинимо информације о природним добрима, културним, историјским, здравственим, еколошком и другим темама слободнијим и јавно доступним за бројне читаоце широм света.

Али пре свега да вас питамо:
Шта сте одлучили да данас учините за своје здравље?
Када знате шта да чините, зашто, када и како - онда је лако.

Разоткривамо стазе завичаја - Источна Србија

Рајачка школа здравља

Priče o zdravlju, 
uvek aktuelne i poučne
Dr Petar Paunović, učitelj zdravlja.

...teško je reći da li su to samo priče, ili lekovi i pouke, ali bez obzira kako ih uzeli u obzir one imaju smisao samo ako vam se nađu pri ruci da vam posluže nečemu i pomognu...
Detaljnije, nove priče za svaki dan

Ginekološko-akušerska služba bolnice u Zaječaru
Pripremila: Dr Vera Najdanović Mandić

Davne 1868. godine je otvorena prva bolnica u Zaječaru, koji je tada imao 3500 stanovnika. Tri godine kasnije, 1871. u Zaječar dolazi i radi Stevan Mačaj, kao okružni fizikus i prvi ginekolog-akušer na ovom prostoru...
Detaljnije...

REKVIJEM ZA MORUNE OPELO ZA KAVIJAR
Ranko Jakovljević

Do 19. veka, džinovske morune (Huso huso) migrirale su iz Crnog mora uz Dunav, čak do Nemačke i predstavljale su veoma značajan resurs za mnoge ribolovne zajednice. Jesetarske vrste su stare 200 miliona godina, starije i od dinosaurusa, ali danas većina vrsta je veoma ugrožena.
Ime Kladovo u svetu se pročulo po najboljem kavijaru, ovde spravljanom još u vreme vladavine Rimljana. Najtraženiji proizvod je Beluga Blek Rojal - kavijar od morune, ribe dugovečnije od čoveka, čiji su najveći primerci premašivali 1500 kg težine i 7 m dužine. Sastojci kao pantenolska kiselina, folna kiselilna, vitamini B2, B6, B12 donose mu imidž eliksira mladosti, naročito pospešivan ranih sedamdesetih pošto je, kako se ovde smatra, čuveni rumunski farmakolog Ana Aslan njegovu formulu prenela u sintetički lek za usporavanje starenja, u svetu poznati Gerovital...
Detaljnije

Ђура Јакшић - учитељевање у Сумраковцу

После три месеца учитељевања у Подгорцу (од 21. априла 1857.) , Ђура прелази у суседни Сумраковац, где остаје све до краја 1858.године.
Долазећи у Сумраковац он се одваја од притиска свештеника, јер је Сумраковац у ово време био без цркве. У писму пријатељу, Ђура о томе каже: "У Сумраковцу живе Срби, предјел је леп, баш испод пенџера мога тече - Злот, а мало даље утиче у Тимок, село је у долини, около са грдним планинама окружено. У селу нема црква а то сам и желео. Ученика има свега три и четврто једно Влашче које себи држим".
Долазећи у Сумраковац Ђура се среће са једним новим, питомим крајем који је задојен причама о херојским подвизима из протеклих борби са Турцима. Релативно свеже успомене везивале су људе за историју и Крајинског јунака Хајдук-Вељка Петровића. Као сведоци тих дана остали су људи, њихове приче и песме које се певаху у народу. На домаху села остао је устанички шанац, место на коме је Вељко потукао Турке 1807.године. А надалеко од куће у којој је Ђура становао налазио се један дуд под којим је 1803.године сумраковачки кнез Јонча посечен од Турака...
Detaljnije

O demagogiji i demagozima

Da li znate šta je demagogija, a šta su demagozi?
Kada je nastao termin demagogija, značio je vođenje naroda, a danas on znači zavođenje naroda.
Zavođenje naroda u ime opštih, narodnih interesa, radi svojih.
Ko zavodi narod?
Detaljnije

Сокобањски метеорит
аутор: Топлица Марјановић

Први регистровани пад метеорита у Србији догодио се 1. октобра 1877. године (по старом календару). Та појава је узнемирила житеље Сокобање јер су помишљли да су напали Турци, да је избио вулкан, а неки су се сетили старих прича да са неба пада врело камење. Јосиф Панчић, када су вести стигле у Београд, је детаљно истражио ову појаву и о томе сачинио извештај(1) који је саопштио на седници Природно математичког одсека Ученог друштва 21. априла 1878. године. Он је одмах, по сазнању, о овом необичном догађају са Симом Лозанићем и Љубомиром Клерићем посетио Сокобању и истражио пад метеорита...
Detaljnije

Veče poezije u Negotinu

Osnovni cilj i želja svih nas koji se bavimo kulturnom baštinom jeste da sačuvamo kako jezik i pismo, tako i sve ostalo što je bitno za jednu zajednicu, a to su: kultura, tradicija, običaji, nošnja, folklor i stari zanati i alati.
Svedoci smo da nam se sela prazne, a mladlji ljudi odlaze u veća mesta i u inostranstvo a stariji nestaju.
Zbog toga je sve o čemu govorimo dovedeno u opasnost - opasnost od zaborava i totalnog nestanka.
Da bismo to sačuvali, kada su stvari i predmeti u pitanju, moramo fizički da ih sačuvamo, a kada je u pitanju jezik - moramo što više da ga koristimo i da to prenosimo na našu decu i unuke.
Detaljnije

Đura jakšić - učiteljevanje u Podgorcu

...Postoje pričanja da je Đura bio zaljubljen u popovu kći Nedu. Medjutim pouzdano se samo zna da je Đura radio njen portret kojem je zaturen svaki trag. Priča o ovoj vezi izmedju Đure i Nede iz Podgorca prešla je zajedno sa njim u Sumrakovac gde je kasnije radio. Neki su čak govorili da je Neda sumrakovačka devojka, kći seoskog gazde zvanog Crni Veljko "oko čijih se torova, predveče, kada bi Neda dogonila goveda, pesnik često vrzmao"...

"U ovu goru zadjoh
U strani zavičak,
Ne gledam njena lica,
Njena oka sjaj.
Pa tiho tužim, venem,
I kunem život svoj
U ovoj pustoj gori...
O Bože, Bože moj".
Detaljnije

ПОТЕНЦИЈАЛИ ИЗВОРА ОБНОВЉИВЕ ЕНЕРГИЈЕ У ОКОЛИНИ БОРА

Географски положај, хидрогеолошки потенцијали и шумовитост територије Града Бора и Источне Србије су значајан потенцијал за коришћење обновљивих извора енергије.
Аутор: Топлица Марјановић
Детаљније

Radni saastanak na Rajačkim pivnicama

U Rajcu kod Negotina, na Rajačkim pivnicama, održan je 30. septembra 2023. godine zajednički sastanak projektnih timova i saradnika na više projekta: Rajačka škola zdravlja (koja postoji aktivno od 2001. godine), projekta Vikipedije Srbije kojim se već dve godine obogaćuju sadržaji na Vikipediji o Istočnoj Srbiji: Razotkrivamo staze zavičaja – Istočna Srbija i projekta u kome učestvuje Društvo mladih istraživača Bor: Civilno društvo za energetsku tranziciju.
Detaljnije

Na početku
Dr Petar Paunović, učitelj zdravlja

Priče o zdravlju...

...teško je reći da li su to samo priče, ili lekovi i pouke, ali bez obzira kako ih uzeli u obzir one imaju smisao samo ako vam se nađu pri ruci da vam posluže nečemu i pomognu...
Detaljnije

Историјат крајинског виноградарства са посебним освртом на старе аутохтоне сорте Неготинске Крајине

...Изузетан допринос борби против филоксере пружила је Школа за винодеље и воћарство у Букову код Неготина. Иницијатива за оснивање школе је потекла од Крајинске винарске задруге, са циљем да се образује стручни кадар који би се укључио у обнову винограда на америчким лозним подлогама... 
Детаљније

Живко Аврамовић, песник из Шарбановца

...Инспиративна искра је вероватно био долазак наставника српског језика Милена Миливојевића у Шарбановачку основну школу, који је својим радом инспирисао више ђака који су и касније наставили да се баве литерарним стваралаштвом... 
Детаљније

Бачијање као облик традиционалне сточарске заједнице у Источној Србији

Бачија је традиционална, добровољна заједница сеоских домаћинстава, власника овчарских стада ради сезонског заједничког чувања оваца или коза, као и муже и прераде млека...
Детаљније

O kvalitetu života i zdravlju

...Kada postavite sebi pitanje: “Kako živim?”, i tražite odgvore na to pitanje, vi se interesujete kakav je kvalitet života koji živite...
Detaljnije

Uticaj medijskih informacija na prevenciju bolesti
Dr sc. med. Slavica Žižić–Borjanović

...Mnoge zarazne i masovne nezarazne bolesti su preventabilne. Zna im se uzročnik ili faktori rizika, putevi širenja, posledice po zdravlje, za mnoge zarazne bolesti postoje vakcine kao obavezne ili u odnosu na izloženost, neke bolesti su povezane sa rizičnim ponašanjem i štetnim navikama, neke su bolesti zavisnosti...
Detaljnije
Razotkrivamo staze zavičajaRajačka škola zdravljaPolitika privatnostiO namaKontakt
Proudly designed with Oxygen, the world's best visual website design software