Ostaće upamćeno da je 24. marta 1999. godine napadnuta Srbija od strane 19 najjačih zemalja sveta.

Tada je nastala ova PRIČA O ZDRAVLJU...

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
Magla metafizike nad ratom 

Rajačka narodna škola zdravlja sa dubokom zabrinutošću posmatra razvoj ratnih događaja na Bliskom istoku, koji sve više ulaze u zonu iracionalnog i opasnog političkog i ideološkog fanatizma.

Nijedno proročanstvo, nijedna ideologija i nijedan politički cilj ne mogu opravdati uništavanje ljudskog života.

Enciklopedijsko delo „Leksikon zdravstvene kulture Timočke Krajine“, je jedinstveno delo, plod autorovog višedecenijskog rada, istraživanja i terenskog iskustva, s namerom da približi pojmove, znanja i poruke o zdravlju svakom čoveku – jednostavno, jasno i primenljivo u svakodnevici.
Dr Petar Paunović, osnivač je projekta „Traganje za zdravljem“ i Rajačke škole zdravlja, urednik više stotina publikacija, autor preko 150 stručnih radova, više od 8000 medijskih poruka i niza knjiga o zdravlju i kulturi življenja.
Bio je dugogodišnji direktor Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“ u Zaječaru, saradnik Svetske zdravstvene organizacije i dobitnik brojnih priznanja za životno delo i prosvetiteljski rad.
Integralni tekst Drugog toma „Leksikona zdravstvene kulture“ je dostupan za besplatno preuzimanje sa sajta Rajačke škole zdravlja.

Они, и још многи други који у овом тексту нису поменути својим делима, на својствен начин, обликоваше или тачније значајно утицаше на прилике у Тимочкој Крајини, а неки и на ширим поднебљима, било да се у Крајини родише или су овде радили, службовали или у њој боравили или су још активни и доследни у својим прегалаштвима. Неуморни аутор покушава да осветли, сачува и придружи у историји њихова дела другима, већ познатима од којих су нека већ трајно уписана и сачувана...

Dve značajne promocije Prvog toma „Leksikona zdravstvene kulture“ autora dr Petra Paunovića, lekara, istoričara medicine i osnivača Rajačke škole zdravlja održane su u oktobru 2025. godine.
Prva promocija održana je 9. oktobra u Narodnoj biblioteci u Zaječaru, a druga 22. oktobra 2025. godine u Narodnoj biblioteci u Boru, u organizaciji Rajačke škole zdravlja i autora.
„Leksikon zdravstvene kulture“ predstavlja jedinstveno enciklopedijsko delo koje obuhvata bogato nasleđe narodne i savremene zdravstvene kulture Timočke krajine, ali i univerzalne vrednosti zdravog života i preventivne medicine. Nastajao je dugi niz godina kao plod autorovog višedecenijskog rada, istraživanja i terenskog iskustva, s namerom da približi pojmove, znanja i poruke o zdravlju svakom čoveku – jednostavno, jasno i primenljivo u svakodnevici.
Promocije su okupile brojne poštovaoce dr Paunovića i njegove saradnike. Tom prilikom istaknuta je uloga dr Paunovića kao učitelja zdravlja, koji je svoj život posvetio prosvetiteljskom radu, osnivanju zdravstvenih ustanova u selima Timočke krajine i razvoju zdravstvene kulture kao temelja zdravog društva.
Prim. dr Petar Paunović, učitelj zdravlja (rođen je 1939. godine u Rajcu, opština Negotin) bio je lekar, istoričar medicine, zdravstveni pedagog i publicista. Tokom više od četiri decenije rada dao je nemerljiv doprinos razvoju preventivne medicine, zdravstvenog vaspitanja, istorije medicine u istočnoj Srbiji. i zaštiti životne sredine.
Osnivač je projekta „Traganje za zdravljem“ i Rajačke škole zdravlja, urednik više stotina publikacija, autor preko 150 stručnih radova, više od 8000 medijskih poruka i niza knjiga o zdravlju i kulturi življenja.
Bio je dugogodišnji direktor Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“ u Zaječaru, saradnik Svetske zdravstvene organizacije i dobitnik brojnih priznanja za životno delo i prosvetiteljski rad.
Integralni tekst Prvog toma „Leksikona zdravstvene kulture“ je dostupan za besplatno preuzimanje sa sajta Rajačke škole zdravlja.

Ove godine, tradicionalna Međunarodna konferencija Ekološka istina i istraživanje životne sredine – EcoTER'26, 32 po redu će se održati u hotelu Sunce, Sokobanja (Srbija), od 24. do 26. juna 2026. godine.

Ovo je dobar povod da se podsetimo kako je počelo, koja je ideja bila, koji su bili ciljevi i kako se u protekle 33 godine održala jedna manifestacija koja je nastala 1993. godine na magistralnoj ideji "traganje za znanjem i traganje za istinom" (mada se sa sigurnošću može reći da su je neki učesnici razvijali i pronosili i pre toga).

...U istraživanjima i radu na projektu “Traganje za zdravljem” Rajačke narodne škole zdravlja, pojave i doživljaji na planu dimenzije duhovnog zdrаvlja su uvek u magli neznanja. A doživljaji istraživanja ove dimenzije zdravlja su uvek najzanimljiviji, najsloženiji i najfantastičniji...

Здравствено образовање је део здравствене заштите који се бави промоцијом
здравих навика. Кроз здравствено образовање помажемо људима да
разумеју своје понашање и како оно утиче на њихово здравље и подстичемо их да
сами доносе одлуке за здрав живот.
Дефиниција здравственог образовања и промоције здравља је веома апстрактни
концепт за концептуализацију и мерење и превише га је тешко изразити речима.
Било је много покушаја да се здравље дефинише на смислен начин, али мишљења о
томе шта се под здрављем подразумева разликују се међу и унутар здравствених
дисциплина


Детаљније о аутору: https://www.mf.uns.ac.rs/En/nis_Person_Eng.php?id=44

Подручје данашњег српског Кладова, због изузетно значајне позиције контролног пункта за најосетљивији део дунавског пловног пута, столећима је предмет
посебног интересовања држава којима је ширење или јачање граница власти условљено присуством на овом тлу. Снажно сведочанство похрањено је у натпису на овдашњој античкој грађевини: ''Императори цезари Гај Валерије Аурелије Диоклецијан и Марко Аурелије Валерије Максимијан одани боговима и
непобедиви августи срећне руке Флавије Валерије Констанције и Галерије Валерије Максимијан цењени цезари и велики победници над Германима и
Сарматима подигоше тврђаву као вечиту заштиту државе у будућности''.
...
Као да му је предодређено да симболизује вишезначност, Кладово је и реликт келтске речи за гробља, будући буквално засејано вечним људским стаништима стасавалим овде стотинама година, као уосталом и импозантне грађевине за чији значај су веза стари словенски термини ''класти'', ''кладати'', руски ''кладка''- стављати, полагати, метати, уједно израз за ''стасавање'' у смислу зидања... У овом последњем случају, посматрано кроз присуство остатака култова прастарих божанстава плодности, термин кладово чува у себи и синониме за клијање,
раст...рађање.

Погледајте и преузмите ову својеврсну енциклопедију односно именик Кладовљана и њихових сродстава са познатим и знаменитим људима кроз историју...

...U ravničarskim krajevima, bicikli veoma često služi za transport, ali od kada ljudski vek postaje duži, popularnost bicikla je sve veća u gerijatrijskom dobu, koje počinje u 65. godini. Mnogi penzioneri danas koriste bicikl i za fizičku aktivnost i za uživanje. Korist vožnje za zdravlje neosporno je dokazana, ali su dobro poznate i
opasnosti koje nastaju pri padu. Osobe starijeg životnog doba i tinejdžeri imaju najveći broj oštećenja glave sa smrtnim ishodom od svih biciklista. Zato vredi razmotriti kako smanjiti rizik od pada i da li se eventualni udarac u glavu može ublažiti...


Detaljnije o autoru: https://w.wiki/Fnw5

У неколико наврата, почев од седамнаестог века, аустријско - турски сукоби резултирали су ратним дејствима на подручју Ђердапа. Један од Италијана који су своја знања, вештине ставили у службу аустријског цара Леополда 1680. године, са чијом је војском 1688 доспео до ђердапских Гвоздених врата, био је гроф Luigi Ferdinando Marsili/Marsigli, рођен у Болоњи 1658, син грофа Карла де Маргерита Ерколани. Поред осталог, упамћен је аустријски генерал, папин изасланик, научник, географ, природњак, мецена уметности, као градитељ понотонских мостова на Дунаву за потребе аустријске војске,
укључујући онај на месту Трајановог моста код Кладова, аутор мапе
хабзбуршко - отоманске границе после Карловачког мира, али пресвега по капиталном делу Danubius Panonico Mysicus из
1726.г /"Danubius Pannonico-mysicus, observationibus", etc. (7 vols., Hague, 1726)/. Захваљујући његовом опусу располажемо картографском представом кладовског краја, са уцртаним Фетисламом, Кладовом -
Clodovа ''античко римско утврђење'', речицом Косовица-Cosovitz уз назнаку да је ту античко римско утврђење, Трајановим мостом, Корвинградом уз источни део острва Шимијан...

Угледни неготински правник, са каријером грађеном готово пола столећа, Димитрије Сечански (1845.Сурдук -1930. Неготин) син је Светозара (+20.12.1887.) и Христине Сечанског, који су, изузев њега, имали децу Милицу Р.Поповић, Анђелију Сечански.
Као свештеник Светозар Сечански оставио је траг, поред осталог, вредним настојањима за унапређење статуса Српске православне цркве на пордучју под угарском управом, за очување идентитета народа српског...

Коста Јовановић у истраживањима из 1920-23 међу најстарије родове у Кладову непознатог порекла, убраја: ''Манзаловиће (5 кућа, крсна слава Св.Никола), Илијевиће и Филиповиће''. Попис из 1863.г. садржи податке о Катарини, удови Гице (Ђорђа) Мнзала, старој 40 година, кћи Жоица 16 г, Илинка 12 г, син Ангел 4 г.
Порекло презимена: по члановима породице Љубомира (Ђорђа) Манзаловића, бившег пекара, презиме потиче од румунске речи ''mnza''- ''жрдебе'', по околности да су се најранији чланови породице бавили одгајањем коња; по другима презиме
је везано за порекло из истоимене области у Турској...

Тимочка Крајина, Кључ и Пореч су у прошлости били арена бројних, често историјских догађања а понекад и судбинских догађања и велика ризница историјских личности које су овде рођене или су овде извесно време службовале а касније су своје деловање наставиле у другим срединама или широм Србије и белог света...
Без намере да се о свима њима каже све, довољно је било за почетак да се бар укаже на најпознатије и најстарије а и мање познате личности које су имале везе са овим крајевима.
Наравно има још познатих личности о којима овде није било речи и о којима ће аутор још писати...

...Милоје Васић пишући 1905.г. о археолошким истраживањима у Србији, посебно апострофирајући налазе из рудничког округа, Костолца, околине Смедерева и Ниша, међу егземпларима ''који веома јасно одају утицаје са Југоистока и Сирије'', спомиње и ''сребром оковане цеви од слонове кости, су рађене по свој прилици око границе између 2. и 3. века; њихова је употреба још неодређена али није искључена могућност да су оне служиле као делови какве оргуље; према карактеру натписа на њима, место постанка ових цеви има се тражити у Малој Азији или Сирији'' (1905, 681).
Зборник Народног музеја у Београду 2011.г. публиковао је текст Дејане Ратковић са детаљним описом налаза:
''Западно од данашњег Голупца на Дунаву у подручју античког насеља и каструма Cuppae пронађене су цеви израђене oд три врстематеријала: кости, бакарне легуре и сребра...

У уторак, 8.априла 2025. године је у пријатној атмосфери изложбе „Иди кући – Дуће ла каса“ у присуству великог броја Борана, одржана и промоција публикације "Каталог дрвених предмета из етнолошке Збирке покућства Музеја рударства и металургије".

Каталог представља својеврсан водич кроз ову изложбу и етнолошку збирку музеја у којој се налазе, по први пут јавно презентовани предмети културне баштине Бора и шире околине.

Од Кладова до Новог села Краљевца
Црногорски колонисти пристигли до 1854. године нијесу се могли прилагодити животу у кладовској равници, те су од кнеза Александра Карађорђевића затражили нову локацију подно Мироча која их је подсјећала на Црну Гору. Код кнеза Александра делагацију су предводили
Милоје Петровић (брат Вељка Петровића) и поп Јоко Ломпар. Кнез им је омогућио дајући сагласност пресељење, те су се Црногорци већ 1854-1855 населили из кладовске околине у подножје Мироч планине око потока Косовице ђе су формирали ново насеље које су прво назвали Ново Село!
Насеље је било ушореног типа са искључиво црногорским становништвом!

Ртково на Дунаву, како неки сматрају носи име по српском
великашу Ратку. Нема ближих података о ком би се великашу
могло радити, а ако то доведемо у везу са доласком кћери књегиње
Милице, Оливере у овај крај, по избављењу из Бајазитовог харема
после Ангорске битке 1402, онда би се Ртково могло звати по
родитељу књегиње Милице, кнезу Вратку, директном претку
Вукана, брата Светог Саве, како његов родослов изводи
Константин филозоф у Житију деспота Стефана Лазаревића.
Међутим, имајући у виду да се село налази на граници са
Румунијом, постоје још неке могућности...

Марко Улпије Трајан Imp.Caesar Nerva Traianus Augustus /98-117/, инспирисан жељом спречавања претећег савеза Дачана и Парћана, али и чињења искорака у покушају досезања Александрових освајачких успеха, у два наврата водио је ратове против Децебалове Дакије. Владар који је 89. године понизио Римљане Домицијановог доба наметнувши им обавезу годишњих плаћања зауговорени мир,  непристајање да његова краљевина постане још један драгуљ у римској царској дијадеми, платио је животом 106. године. За Трајанов успех у овом подухвату, чему је следила колонизација Дакије досељеницима из Мале Азије и знатна попуна државне благајне, од изузетног значаја било је повезивање две дунавске обале у чврст систем римских утврђења, стабилизација трговачких путева и чињење Дунава пловним у делу Гвоздених Врата.

Светски дан здравља, који се обележава 7. априла 2025. године, започеће једногодишњу кампању о здрављу мајки и новорођенчади. Кампања под називом Здрави почеци, будућност пуна наде , подстаћи ће владе и здравствену заједницу да појачају напоре за окончање смртних случајева мајки и новорођенчади који се могу спречити и да дају приоритет дугорочном здрављу и благостању жена.

СЗО и партнери ће такође поделити корисне информације за подршку здравој трудноћи и порођају и бољем постнаталном здрављу.
https://www.who.int/campaigns/world-health-day/2025

(Стара Молдава 1823 - Сокобања 1897)
Био је први српски урбаниста, први професор архитектуре у Србији, познат по изради првог урбанистичког плана Београда 1867. године. Он је био архитекта, урбаниста и теореричар.

Na izložbi umetničke fotografije „20. oktobar“ koja se
održava svake godine u Beogradu pod pokroviteljstvom
predsednika Narodnog odbora grada Beograđa žiri u
sastavu: Miodrag Vasić, arh. Lučev, Miloš Pavlović, Vojislav
Marinković i Miodrag Đorđević dodelio je nagrade
najboljim radovima. Nagrade za najbolju kolekciju do
deljene su Braniboru Debeljkoviću (plaketa predsednika
NO grada Beograda), Jozi Četkoviću (plaketa Foto kino
saveza Jugoslavije) i Ivi M Eteroviću (nagrada Gradskog
odbora narodne tehnike).
Prvu nagradu foto-kluba Beograd dobio je Milorad Jojić za fotografiju „Zima“; dve druge nagrade dodeljene su
Slobodanu Krstanoviću (Regata) i Tomislavu Peterneku
(Zbor), a tri treće Srećku Podvincu (Lutanja), Fernandu
Sopranu (Geometrija) i Nikoli Vučemiloviću (Trube u
podne). Pohvaljeni su radovi Sulejmana Batića (Bura pod
mjesecom), Ane Lazukić (Izdanak), Dramiše Modrinjaka,
(Meda) i Ante Roce (Čuvari soba).

Gospodin Luis Armstrong je bio u Beogradu 1965. godine i održao dva koncerta. Nakon prvog njegovog nastupa priređena mu je u Pres centru večera i moj orkestar je imao zadatak da predstavi naše tradicionalne instrumente i narodnu muziku. Gost je ostao sa nama do jutra, oduševljen. Dok smo svirali, čak nije želeo da jede, poštujući našu profesiju (mada u Guči muzika, pijenje i jedenje ide u istom cugu). Sa te večeri čuvam mnoštvo fotografija
-Mikan Obradović-

Пре изградње садашњих пивница имали су пивнице, недалеко од села, на путу према потезу званом Рујевица. Про-стор на коме су биле, био је погоднији у сваком погледу у односу
на данашњу локацију. До њих се лакше и брже долазило. Транспорт је био једно-ставнији и лакши за стоку, како за превоз мате-ријала за изградњу, тако и за превоз кљука и вина, а и осталих потребштина, које су биле потребне за
производњу и негу вина.

Вук Караџић у ''Српском рјечнику'' има одредницу ''Крајина неготинска: један комад земље између Тимока, Дунава, Кључа и Поречкијех планина. У Крајини /онуда људи не кажу Крајина Неготинска, него само Крајина: јер они и не чују да има крајина и у Босни, као ни Бошњаци што не чују за ову Крајину/ има око
педесет села, али нијесу сва Српска, него има и Влашкијех. Срби у Крајини говоре: зајац, оцат, жељево, грнац, дрее (хаљине), грајати (мјесто говорити), кожина (мјесто кожа), ни (мјесто нам), н.п. да ни си ти жив господару (мјесто да си нам
жив) и т.д.

Др Илић спада у оне карактере наше прошлости који су нам данас једва разумљиви. По речима Јаше Продановића, беше сталоженог темперамента, толерантан, питом. Говорио је разложно, убедљиво али без говорничког дара. Као грађанин и лекар није имао ни једне мрље. Рођен у Зајечару 1852., промовисан за доктора опште медицине у Бечу 1876., службовао је као лекар (физикус) у Прокупљу, Чачку, Алексинцу, највише у Зајечару и Брестовачкој Бањи. Припадао је првој генерацији интелектуалаца следбеника идеја Светозара Марковића, с којим је био у личној преписци. За Илића је наука била пут ка истини, али истини у метафизичком њеном значењу...

Вина крајинског кнеза Јована Мишића на Светским изложбама од Ројал Алберт хола у Лондону 1874. до Антверпена 1885. године
„Све тече, све се мења – осим стања у српском винодељству“ – умало не рече мудри Грк. Исти подвизи исте грешке. Иста упорност и чврста намера да се заборави пре него се научило. Али да није тако, о чему би причали туристички водичи?
Ово је потсећање на један чланак из старих новина, о достигнутим висинама али и пропуштеним приликама. Иза амбициозног наслова „Српско вино на светској винској изложби у Алберт-халу, у Лондону“, лист „Тежак“, гласило Друштва за пољску привреду
од 31.8.1874. страна 161-162., следи обавештење министра финансија (Чедомиља Мијатовића – видети напомене на крају написа): Извесни Енглези су имали доброту, да се приме, да воде бригу о српском вину док је изложено на реченој изложби. То, читано
између редова, значи да је Србију заступало само вино, тј. није било и Срба посланих од државе, да се брину о вину и његовој промоцији али је било добрих Енглеза који се тога прихватише...

Локалитет данашњег Милутиновца на Дунаву, Кладово, сагласно мишљењу архелолога Петра Милошевића и Мирослава Јеремића, који
се вршили археолошка истраживања рановизантијског кастела на том месту 1981-82.г, ''уопштено говорећи могао би се идентификовати са Прокопијевим Timenom '':,,Кастел је подигнут на стратешки повољном месту, управо тамо где је дунавски Кључ најужи, па би се на том месту могао претпоставити и антички војни пут који пресеца Кључ према Понтесу. Други разлог за подизање утврђења на овом месту произишао је из потребе да се обезбеди критична тачка, велики спруд (недалеко од локалитета) који далеко залази у воде Дунава и тако представља идеално место за прелаз непријатеља. Октркивено утврђење је у основи благо наглашени трапез, унутрашње димензије 48 - 49,50 х 54м, а спољне 51,89 – 53,30 х 57,80 м. Углови утврђења завршени су кружним односно елипсоидним кулама...

Кладово као и суседна Кладушница за своје име могли би благодарити околности да се ради о идеалним локацијама за истовар терета,
његово ускладиштење, сортирање и најзад претовар у велике бродове способне за пловидбу ка Црном мору. Постоје историјски извори који документују постојање великих складишта – камарашија, и на подручју Џеџерца (Давидовац), насеља које се граничи са Кладушницом, преко пута важних дунавских острва. У документу упућеном из магистрата нахије Поречке 25. априла 1832. У Ада Кале Осман паши, споменут је и бродовласник из Кладушнице Ђорђе Лападат поводом примедбе да није у потпуности исплатио дуговање за купљену лађу од Николче Павловића из Београда...

Истраживачки тим који су чинили Вукашин Гојошина, др Никола Весовић, др Срећко Ћурчић, др Тамара Каран Жнидаршич са Билошког факултета у Београду, др Ивало Дедов са Института за истраживање биодиверзитета и екосистема при Бугарској
академији наука у Софији, и др Биљана Митровић, музејски саветник у Природњачком музеју у периоду 2021. - 2023. године изучавао је „релативно мале и тешко доступне“ пужеве познате као Virtea пужеве. Теренска истраживања су обавили на 30 локација. На тим локацијама су налазили познате врсте ових малих створања осим у једној јами на планини Девици код Сокобање.

Обележавајући успешних 15 година активог рада, Удружење за очување обичаја, културе, традиције, језика и идентитета Влаха "Гергина", својим члановима и заједници коју представља, дарује нови искорак, часопис "Вуорба Влахилор" - "Влашку реч". Намера је да се, после скоро 8 деценија од излажења новине "Vorba noastra" у суседном Зајечару, у медијском и изадавчком смислу, поново покрене исток Србије али сада у Неготину, као општини богате и репрезентативне културне баштине националних мањина. Часопис "Влашка реч", штампан на ћириличном писму, доступан је читаоцима у тиражу од 300 примерака.

Сакупљамо и објављујемо ковчежиће препуне народних пословица, изрека и мудрих мисли из књига, часописа и народних записа који су оставили таг у памћењу нашег народа. Изреке и мисли које се памте и које нас чине онаквима какви смо били и какви опстајемо у духовној култури овог поднебља.

Поштовани,
Хвала Вам за послате биографије и сажетке радова.
Молим Вас да најкасније до 15. априлa 2025. године пошаљете рад in extenso. У прилогу је и Упутство за припрему рада. Молим Вас да пажљиво прочитате Упутство. Радови који нису припремљени у складу са овим Упутством и који стигну после датог рока неће бити прихваћени...

...И кад сам га ја упитао од куда му ове композиције што је последње свирао он заузе још званичније држање и одговори чисто поносито, да му је чудо како ја још нисам чуо е је то работа његова и његовог оркестра. Те су му, вели, композиције стекле гласа и славе те га данас свуда траже и зову тако, да не може да одговори ни на један део тих понуда. Би ми криво што се Влашки Циго кити бисерима наших песама, те га окупих питањима од куда му идеја за те композиције, а он ми просто и јасно одговори:
-То су вели најлепше песме које се свирају у мојој земљи и ја сам их просто покупио и помнео собом те их са друштвом свирам...
-Како, зар су то румунске песме?...
-Нису вели, то су српске, не знате ви, то је одмах близу до Румуније...
-Јесте ли ви из Србије?...
Ништа више не жалим него што у томе тренутку не имадох фотографски апарат, да после ових речи узмем снимак са Цигиног доброћудног лица. Бејаше исколачио у ме своје велике црне зенице, уста отворио, доња му усна игра а око ње се развука осмејак. Није умео да ми одговори одмах, него поче да муца српски а очи му се наводнише:
-Ко...ко из Србије?... Дабоме из...Србије...ја сам Србин из Кладово....српски Циганин из Кладово...господине, а ви сте...
-И ја сам Србин, рекох му поражен чисто толиком љубављу коју сретох у простог Циганина...

Острво Шимијан, раније ада Симеон/Симиан, ада Губавац, Cezire-i-Gubavac,
Halvaci Ugal Adasi- Gubavac, Алваџијска ада, позиционирно је на Дунаву између 926,5 и 928.км пловног пута. Захвата површину 50,5 хектара и припада Румунији.
Ако се изузме остава новца као траг боравка Скордиска у 1. или 2. веку пре нове ере, први антички знамен везан за прошлост острва јесте његова улога у изградњи
Трајановог моста.Милутин Гарашанин и Милоје Васић указују да ближе левој обали постоји подводни пешчани спруд који се низводно непосредно повезује са
острвом Шимијан; ''ово објашњава и нестанак четири стуба Трајановог мостаподигути на недовољно чврстој подлози, они су, логично морали пропасти (1980,
12). Они сматрају неодрживом тезу да је на месту спруда у антици постојалоострвце и да је мост грађен у два дела, десно и лево од њега (1980, 12 ф.30). У сваком случају, током римске управе над овим подручјем, логично је да је део војске био стациониран на острву, са циљем обезбеђивања прилаза мосту. У путопису Николаса Ернста Клемана из 1768. Године садржани је детаљ који вероватно односи на узводни спруд острва Шимијан, у близини остатака Трајановог моста...

Утврђење које су Аустријанци на Ади Кале почев од 1717.г. под управом гувернера генерала Мерсија, фортификационог инжењера, подизали као одбрамбени бедем царства, али и витални пункт контроле саобраћаја и трговине Дунавом, имало је на српској страни тврђаву са два бастиона и кулом осматрачницом на узвишењу, названу по царици Елизабети. Градитељ је био генерал Хамилтон а по преовлађујућим
мишљењима радови су завршени 1736. (1981, 507). Њени топови штитили су широки рукавац Дунава али и спречавали нападе са реке. Постоје претпоставке да је подводним тунелом била спојена са острвом, док су казамати постојали као веза између бастиона и куле стражаре. На основу ликовних приказа кастела из 18 и 19 века може се закључити да је у време османске управе дограђивана, саобразно војним потребама и значају за контролу пловидбе кроз Ђердап. Данас је локалитет тврђаве
већим делом под водом, након подизања нивоа Дунава услед изградње хидроелектранеЂердап. На потесу Бота коза на 5.км низводно од Текије, крај пута Београд- Кладово
уочљиви су њени остаци. Захватала је подручје од врха литице Градац до обале реке, са развијеним системом шанчева и осматрачница у окружењу...

Od 294. godine do 2023. Kladovo, malo mesto na Dunavu, reci koja je razdvajala, ali je više spajala narode, posećivali su brojni turisti, putnici ali i slavni državnici i prijatelji Srbije i Jugoslavije različitim povodima.
U ovom tekstu autor je predočio dokumenta i zapise, podsećajući nas na skoro sedamdeset poseta kojima je Kladovo bio domaćin u proteklih dve hiljade godina.

U Negotin je došao 1839. godine iz Zaječara. Naročitu pažnju je posvetio uređenju zapuštenog crkvenog života i obrazovanju kadrova, prosvećivanju naroda i otvaranju škola.(1)
 
Bilo je uspeha u tome. Broj škola i đaka u školama se stalno povećao, sa 1835/36. školske godine, od 216 učenika na 8 škola i 254 učenika 1845/46., da bi 1855/56. školske godine bilo 23 škole sa 849 đaka. Koliko je bilo škola toliko i učitelja: 1857/58., 23 škole i 23 učitelja u krajinskiom srezu, ali je u Madanpeku bila samo jedna škola i učitelj. 

Стојан Живадиновић је био свестрана личност: књижевник, новинар, оперски певач и дипломата. Био је један од најцењинијих аутора између два светска рата.
Стојан В. Живадиновић је рођен у Скобањи 14. Децембра 1899. године. Његови преци су били учесници Тимочке буне. Његов деда, по неким изворима осуђен је на смрт. Пишчев отац је осуђен на робију, а после је пуштен односно помилован. У роману ”До последњег даха” писац спомиње страдање свог прадеде који је такође страдао након шибања које је јавно извршено на сокобањској пијаци због чега је
убрзо и умро...

Imao sam sreće da na samom početku svoje karijere sretnem dr Milorada Dragića iz Instituta za zdravstveno prosvećivanje Srbije.
On mi je pokazao da pored bolesti i smrti koje prožimaju karijeru najvećeg broja lekara, postoji - život i zdravlje.
Život i zdravlje su konstante, a bolest i smrt su promenljive.
Bolesti je moguće izbeći, a smrt odgoditi za neko vreme.
Često se događalo da mi ljudi u razgovoru kažu kada su zdravi NIJE MI NIŠTA.
Zar je zdravlje NIŠTA onda znači i da ne postoji.
Ali bilo je takvih koji su mi na pitanje šta je zdravlje odgovorili: ZDRAVLJE JE ŽIVOT.
Moj učitelj je njihov odgovor samatrao tačnim, jer bez života nema zdravlja, a bez zdavlja život je skoro uvek u pitanju.
Kada me je ubedio da se brigom za čuvanjem i unapređenjem zdravlja može smanjiti broj obolelih i umrlih u zajednici, odlučih se da se bavim zdravljem.
Shvatio sam zašto narod kaže ZDRAVLJE JE NAJVECE BOGATSTVO. ZDRAVLJE JE IZVOR SREĆE I OBILJA u svakom pogledu... TAKO JE NASTAO  PROGRAM MOJE LEKARSKE KARIJERE “TRAGANJE ZA ZDRAVLJEM”. KOJI I DANAS OSTVARUJEM.
Dr Petar Paunović - Učitelj zdravlja.

Он, Јован Тунар, био је раније претседник Уровичке општине. Сада је обичан сељак. Дошао у Јабуковац да плати порезу и да попије преостали новац. А док је седео на претседничкој столици учинио једно велико дело. Купио звона за цркву. Питао га трговац: - Да упишем ваше име, Тунар? - Не. Не треба. То купује Општина уровичка. А ја сам само овчар...
- Да ви се претставим, господин. Ја сам Јован Никола Тунар. Мога деду деда био Петар Миловановић - Тунар. Знаш шта је тунар?
Тобџија. Три годин био солдат код хајдук Вељка. Тобџија! Хајдук Вељко био као краљ, а други до њега, као војвода. Мој деда Петар Миловановић - Тунар. Топ му био од трешањ. Борили се од Неготина па до Буковче са Мула пашом.

...Од оснивања Борских рудника 1903, композиције визуелних приказа индустријских пејзажа састојале су се од неколико важних формација: извозних окана јамске експлоатације, металуршких погона за прераду руде препознатљивих по димњацима изграђеним 1906, села Бора у сливу Борске реке, у подножју Чока Дулкана, Тилва роша и Тилва мике (Црвено и Мало брдо) и типских барака за колективни смештај радника. Након Првог светског рата производња се интензивира проширењем рударских радова и на површинску експлоатацију, поред дотадашње јамске, што ће трајно изменити рељеф и индустријске пејзаже Бора. Формација Старог борског копа са флотацијским јаловиштима и планирима за одлагање раскривке са копова непрестано
нараста, уплиће се серпентинама са бројним погонима, француским колонијалним насељем и радничким квартирима, стварајући упечатљиву предеону целину, индустријски и урбани призор који опстаје наредних 120 година...

Човекова исконска тежња да свет природе редукује на енергију не би ли надоместио недостатке њеног стихијског деловања, људској природи недоступног за овладавање, у форми издвајања једне реке из њеног корита или тока, изградњом пловидбених канала, омогућавала му је осећати се делом божанске силе, довољне зауздати један израз „космичког нереда“.
Утисци Ханса Кристијана Андерсена приликом путовања кроз Гвоздена Врата сажети су у следећим редовима: ''У осам сати били смо у Кладову. Путници и роба пребачени су у велику, лепо обојену галију са дрвеним кровом. Овде почиње Ђердап, који већина путника описује као део Дунава којим је готово немогуће пловити, због снажних брзака. Овде су моћни вртлози гутали чамце и разбијали лађе у комаде. Около, из речне струје која се пенуша, мрке стене пружају у ваздух своје пожудне прсте жељне ломљаве, али ми ипак можемо да прођемо кроз Гвоздена врата...

,,Ја, капетан Српског бродарског друштва заклињем се свемогућим Богом и оним што ми је најмилије на овом свету, да ћу своје капетанске дужности по прописатим правилима тачно и савесно вршити, и поверени брод као своју сопственост чувати- тако ми Бог помогао''

Михаило Миша Анастасијевић, Фрања Франасовић и потомци, Стериос Андруцос, Светозар Арсеновић, Јован Попеску, Стјепан - Стеван Петеј, Мирослав Стојановић и Будимир Петровић, Љубиша Буртановић, Живко Живковић, Стојан Бућан , Радисав Симић, Либеро Маркони- брод кога нема.

Галерија Музеја рударства и металургије, 16.12.2024., је била пуна, уз присуство великог броја гостију, представника локалне самоуправе, компаније Zijin Copper, Дома омладине, школа, и осталих посетилаца, поводом Дана Музеја рударства и металургије, свечано смо отворили изложбу фотографија под називом „Упознај рудник – 120 година од оснивања“ из збирке Архивског фонда, Француско друштво борских рудника, Историјског архива Неготин – одељење у Бору.

Једини ''безлични споменик'' у подунавском Кладову, постављен је у најлепшем делу града, испред улаза у Дом здравља - зграда ауторско дело знаменитог архитекте који је Београду подарио халу ''Лимес''- Владе Славице. Ради се у ствари о четвртастом постаменту у неком извитопереном дорском стилу, на који се надовезује шестоугаони стуб, али без бисте на врху. Не знамо од куд Кладовљанима опседнустост шетоугаоним формама, тек у том маниру је цело здање Дома културе, специфично и зато што нема нити једног правог угла/такође и гранитна подлога за споменик ''Мирна лука'' на оближњем кеју/; историја провинције нас не учи да је то због анимозитета према питагорејском начину живота који је ''праксу ћутања и избегавање кретања главном улицом, избегавање остављања трагова лонца у пепелу'' промовисао у врховне егзистенцијалне принципе.

Наш народ је одувек ценио писменост. До писмених људи се некад тешко долазило. Школовани на страни, уважавани и у сваком друштву радо виђени. Прве наше школе биле су манастири, прве болнице, такође. У прошлости смо имали низ умних просветитеља, па тако и данас морамо водити бригу да се њихови корисни савети удруже са савременим концептима превентивних и свих других здравствених знања. На пољу борбе за народно здравље највише су учинили они који су могли видети најдаље. Ако су били обдарени за писану реч, бирали речи када говоре, чували језик и трудили се да написано сви разумеју а замишљено тежили да остваре – трајно су упамћени.
Корени здравственог просвећивања сежу до времена Немањића и самог
Растка, потоњег Светог Саве, када је са својим оцем Стефаном Немањом у манастиру Хиландар подигао болницу. ...

Јован С. Митровић, књижeвник и новинар из Бора је у борској Народној библиотеци 7. новембра 2024. године представио своју најновију двадесетшесту књигу Исечци, која представља сабрано готово 50 година, 500 исечака из новина и текстова из области културе и друштвеног живота, о животу људи и догађајима у овом делу Србије, а посебно о животу и раду борских рудара, које је бележио и објављивао у разним приликама и у многим листовима и часописима.
Књига представља венац саткан од прича, песама, новинарских запажања, искрица, фотографија и илустрација сведочећи о културним приликама и као калеидоскоп у нашим очима оживљавајући и лепе и туробне године протеклих времена и људи у периоду од 1969. до 1999. године.
Како рече аутор "...ово јединствено склониште...највеће и насигурније склониште од заборава..." сведочиће генерацијама о нама, нашој духовној култури и прошлости о протеклим годинама чији смо савременици били.

Проф. др Милан Јовановић Батут (1847–1940) некадашњи државни питомац школован је у највећим медицинским центрима Европе (Минхен, Берлин, Лондон, Париз)
и на изворима европске превентивне медицине а учитељи су му били– њени оснивачи Вративши се у домовину крчио је пут бројним здравственим пословима и учествовао у
оснивању многих установа али и преко потребног Медицинског факултета у Београду.

Може се слободно рећи да кроз године које су се низалe нема значајнијег посла у погледу бриге за здравље народа за који није био „питан”. 

Био је и остао ненадмашни здравствени просветитељ а Чеси га о 90. годишњици рођења, у чланку у њиховом медицинском часопису написаном старини у част, назваше патријархом здравствене културе.

Листајући и истражујући доступне изворе Ранко Јаковљевић, износи мало познате приче о занимљивим људима, шпијунима, који су некада живели и радили у Кладову.
Пред нама израњају из таме мало позната имена из тих времена као што су Леонид Чудновски, Јан Флеминг, Јулиус Ханау, Стјепан Петеј, Марко Милуновић Пиперитус и Маринко Пауновић.

У Кладову је основано хумано друштво за удадбу и женидбу, против развода брака, убистава и самоубистава, за целу Југославију, давне 1929 године.

Ова иницијатива за спасавање брака поникла и у нашој земљи. И то није било у неком великом центру, него у малој подунавској варошици Кладово, на романтичном Ђердапу.

То друштво носи име Хумано васпитно друштво за удадбу и женидбу, противу развода брака, противу убистава и самоубистава, основано у Кладову за целу Југославију.

Sprečavanje bolesti – borba za čuvanje zdravlja naroda je osnovni zadatak svake
zdravstvene službe. U našim krajevima ona ima dugu tradiciju najviše zahvaljujući
pojedincima koji su shvatali značaj preventivne medicine i pouka o čuvanju zdravlja.
Nekadašnje pouke danas su medijske informacije sredstava masovne komunikacije
(štampa, radio, televizija, internet).
Uloga im je ostala ista. Svi žele da utiču na promenu
stavova i mišljenja pojedinca.
Cilj je izbegavanje faktora rizika koji mogu da dovedu do
pogoršanja zdravlja i pojave bolesti.

Већ је прошло 5 година откако се ЦОВИД 19 појавио у свету. Од тада, није прошло
незапажено јер је и даље веома присутан. Међутим, постоји велика еволуција у
здравственој заштити и редовно се спроводе нове научне студије. Између таласа
епидемије и кампање вакцинације, каква је процена ситуације са ЦОВИД-19 пет
година касније?
Подсећамо вас и на текст др Петра Пауновића "Србија је земља ендемија" који смо о овој теми објавили раније.

Божидар Благојевић, историчар, дугодишњи директор Историјског архива (1972-2006) Неготин,
је објавио око 50 стручних радова и написао и приредио више наслова књига, ушао је у Лексикон „КО ЈЕ КО“ у Србији.

Из књиге: "Да имаш мозак не би копала", аутора Божидаара Благојевића објављујемо одломак:

"Покупите мртве и даље напредујем", као и детаљније податке о Божидару Благојевићу.

У овој књизи је аутор на себи својствен начин испричао занимљиве приче о селима Рајац, Рогљево, Смедовац и Тамнич.

Народна библиотека "Доситеј Новаковић" у Неготину обележила је 31. октобра 2024. године славу Светог Луку и 178 година од оснивања. Овим поводом уручене су награде најбољим читаоцима и учесницима књижевних и фото конкурса.

Објављујемо награђену причу: "Шетња" Марка Костића професора српског језика и књижевности.у школи "Бранко Радичевић" у Неготину.

Ђорђе Ничић је био српски ботаничар и професор јестаственице (науке о природи), наше горе лист. Рођен у Неготину а службовао у источној и јужној Србији, учесник је био Српско-Бугарског рата, оставио је за собом значајне резултате у области науке о природи.

Село Милутинац на Дунаву је од 25. фебруара 1899. године ново име бившег села Брлог, а занимљиви су и подаци о људима и догађајима који имају везе са овим местом у Тимочкој Кајини.

Можда још нисте чули за неке Кладовске засеоке као што су: Алун, Килома, Дурак, Бељан, Планиница или Брзујка.

Прочитајте више о томе...

Generacija donosi jedinstvene modne trendove, sociološke i psihološke karakteristike, koje su oblikovane istorijskim okolnostima, tehnološkim napretkom i društvenim promenama.

Ove razlike pomažu u razumevanju dinamike između generacija i omogućavaju bolju međugeneracijsku saradnju.

Pročitajte i promislite kojoj vi generaciji pripadate i sa kojim generacijama ste u interakciji, pokušajte da razumete generacijske razlike.

У овом тексту даје се приказ елементарних биографских података, назива научних и стручних радова математичара Бранка Јованикића и његове професионане каријере, уз документарне прилоге о два најауторитативнија његова ментора...

Истраживање порекла породице др Адолфа Хемпта које нам се посрећило

Трагање, предвиђање и чување традиције у науци о свету микроба

Ceo život je traganje za zdravljem.
...traganje za zdravljem je putovanje tokom koga se saznaje, uči i stiču veštine i mudrost tela da u teškim po život sitacijama preživi, a u normalnim životnim prilikama dugo, produktivno živi i zadovljno živi...

Попут бројних талентованих Срба почетком XX века, Ђорђе Маринковић је своју каријеру везао за Француску. Низ популарних музичких дела чији је он аутор, резултат је покушаја уклапања инспирисања родним крајем у модерне трендове изражавања.
Овај рад приказује његове могуће породичне корене, питање ауторства култне српске песме “Тамо далеко” и стваралаштво у Француској.

...Исконски терен Текија –Краљевац (Петрово село). Северна граница овог терена почиње од косе Мисије више Текије, и пружа се поред Дунава до Џевринског Виса...
,,,Drugi vid poštovanja kulta Meseca zastupljen je u reonu Tekije, čije ime izvire iz grčkih reči ''Teo kleia''- Božija slava: u ostavi iz rimskog doba jedan od najvrednijih predmeta je srebrni list sa likom Selene- Helene, Helijeve sestre i Zevsove miljenice...
...Božanstvu Meseca i vodenih vila, Dijani posvećena su ritualna noćna kupanja po mesečini u vodama Dunava, o čemu su sačuvane bogate uspomene među meštanima Tekije...
...Transdierna je arheološko nalazište u Tekiji kod Kladova...

...Naselje Korbovo, dvadesetak kilometara nizvodno od Kladova, na čijem području su identifikovani tragovi civilizacija starijih od tri hiljade godina, u svom imenu moglo bi skrivati uspomenu na Koreba, štićenika Apolonovog oponenta Krotopa, i njegovo delo...

Тимочка крајина је још од времена ослобођења од Турака била извор обновљивих и необновљивих сировина. Почело je се експлоатацијом шума у 19., настављено са отврањем рудника угља а потом и рудника метала и неметала у 20. и 21. веку. Геолошка истраживања и отврање нових рудника метала су интензивирана у последње две деценије. Познато је да је рударство делатност која доводи до деградације, загађења и угрожавања животне среддине што као крајњи резултат има последице по квалитет живота и здравље локалног становништва...

Развијајући занимљиве приче, засноване на сачуваним документима и сећањима савременика, Ранко Јаковљевић износи на светло дана бројне, мало познате догодовштине и чињенице о Брзој Паланци и њеној околини од праисторије до савременог доба.

Boginja Dijana je zaštitnica srebra.

Njeno ime nosi stara rimska naseobina - Dijana kraj Karataša, odnosno Zanes i ostrvo Zan, nešto nizvodno od hidroelektrane Đerdap.

Dijana, poput grčke dvojnice Artemide, bila je prepoznatljiva i kao zaštitnica ribe, čemu paralelu treba tražiti sa Neptunom, odnosno Posejdonom, prvobitno božanstvom šuma, a potom i vodenog sveta, kakvim je prikazan na prelepoj bronzanoj statui iz perioda prvi-drugi vek nove ere, sa trozupcem u desnoj i ribom u levoj ruci, pronađenoj u naseobini Dijana kraj Karataša.

Неколико хиљада снажнијих логораша из више логора на тлу Југославије одведено је током Другог Светског рата на изградњу
путева у Норвешку. Хладноћа и глад сатрли су снагу многих ових великомученика, а сахрањивали су их ту где су се затекли у послу. Пут поплочан њиховим телима назваше Крвави пут.

...teško je reći da li su to samo priče, ili lekovi i pouke, ali bez obzira kako ih uzeli u obzir one imaju smisao samo ako vam se nađu pri ruci da vam posluže nečemu i pomognu...

Davne 1868. godine je otvorena prva bolnica u Zaječaru, koji je tada imao 3500 stanovnika. Tri godine kasnije, 1871. u Zaječar dolazi i radi Stevan Mačaj, kao okružni fizikus i prvi ginekolog-akušer na ovom prostoru...

Do 19. veka, džinovske morune (Huso huso) migrirale su iz Crnog mora uz Dunav, čak do Nemačke i predstavljale su veoma značajan resurs za mnoge ribolovne zajednice. Jesetarske vrste su stare 200 miliona godina, starije i od dinosaurusa, ali danas većina vrsta je veoma ugrožena.
Ime Kladovo u svetu se pročulo po najboljem kavijaru, ovde spravljanom još u vreme vladavine Rimljana. Najtraženiji proizvod je Beluga Blek Rojal - kavijar od morune, ribe dugovečnije od čoveka, čiji su najveći primerci premašivali 1500 kg težine i 7 m dužine. Sastojci kao pantenolska kiselina, folna kiselilna, vitamini B2, B6, B12 donose mu imidž eliksira mladosti, naročito pospešivan ranih sedamdesetih pošto je, kako se ovde smatra, čuveni rumunski farmakolog Ana Aslan njegovu formulu prenela u sintetički lek za usporavanje starenja, u svetu poznati Gerovital...

После три месеца учитељевања у Подгорцу (од 21. априла 1857.) , Ђура прелази у суседни Сумраковац, где остаје све до краја 1858.године.
Долазећи у Сумраковац он се одваја од притиска свештеника, јер је Сумраковац у ово време био без цркве. У писму пријатељу, Ђура о томе каже: "У Сумраковцу живе Срби, предјел је леп, баш испод пенџера мога тече - Злот, а мало даље утиче у Тимок, село је у долини, около са грдним планинама окружено. У селу нема црква а то сам и желео. Ученика има свега три и четврто једно Влашче које себи држим".
Долазећи у Сумраковац Ђура се среће са једним новим, питомим крајем који је задојен причама о херојским подвизима из протеклих борби са Турцима. Релативно свеже успомене везивале су људе за историју и Крајинског јунака Хајдук-Вељка Петровића. Као сведоци тих дана остали су људи, њихове приче и песме које се певаху у народу. На домаху села остао је устанички шанац, место на коме је Вељко потукао Турке 1807.године. А надалеко од куће у којој је Ђура становао налазио се један дуд под којим је 1803.године сумраковачки кнез Јонча посечен од Турака...

Da li znate šta je demagogija, a šta su demagozi?
Kada je nastao termin demagogija, značio je vođenje naroda, a danas on znači zavođenje naroda.
Zavođenje naroda u ime opštih, narodnih interesa, radi svojih.
Ko zavodi narod?

Први регистровани пад метеорита у Србији догодио се 1. октобра 1877. године (по старом календару). Та појава је узнемирила житеље Сокобање јер су помишљли да су напали Турци, да је избио вулкан, а неки су се сетили старих прича да са неба пада врело камење. Јосиф Панчић, када су вести стигле у Београд, је детаљно истражио ову појаву и о томе сачинио извештај(1) који је саопштио на седници Природно математичког одсека Ученог друштва 21. априла 1878. године. Он је одмах, по сазнању, о овом необичном догађају са Симом Лозанићем и Љубомиром Клерићем посетио Сокобању и истражио пад метеорита...

Osnovni cilj i želja svih nas koji se bavimo kulturnom baštinom jeste da sačuvamo kako jezik i pismo, tako i sve ostalo što je bitno za jednu zajednicu, a to su: kultura, tradicija, običaji, nošnja, folklor i stari zanati i alati.
Svedoci smo da nam se sela prazne, a mladlji ljudi odlaze u veća mesta i u inostranstvo a stariji nestaju.
Zbog toga je sve o čemu govorimo dovedeno u opasnost - opasnost od zaborava i totalnog nestanka.
Da bismo to sačuvali, kada su stvari i predmeti u pitanju, moramo fizički da ih sačuvamo, a kada je u pitanju jezik - moramo što više da ga koristimo i da to prenosimo na našu decu i unuke.

...Postoje pričanja da je Đura bio zaljubljen u popovu kći Nedu. Medjutim pouzdano se samo zna da je Đura radio njen portret kojem je zaturen svaki trag. Priča o ovoj vezi izmedju Đure i Nede iz Podgorca prešla je zajedno sa njim u Sumrakovac gde je kasnije radio. Neki su čak govorili da je Neda sumrakovačka devojka, kći seoskog gazde zvanog Crni Veljko "oko čijih se torova, predveče, kada bi Neda dogonila goveda, pesnik često vrzmao"...

"U ovu goru zadjoh
U strani zavičak,
Ne gledam njena lica,
Njena oka sjaj.
Pa tiho tužim, venem,
I kunem život svoj
U ovoj pustoj gori...
O Bože, Bože moj".

Географски положај, хидрогеолошки потенцијали и шумовитост територије Града Бора и Источне Србије су значајан потенцијал за коришћење обновљивих извора енергије.
Аутор: Топлица Марјановић

U Rajcu kod Negotina, na Rajačkim pivnicama, održan je 30. septembra 2023. godine zajednički sastanak projektnih timova i saradnika na više projekta: Rajačka škola zdravlja (koja postoji aktivno od 2001. godine), projekta Vikipedije Srbije kojim se već dve godine obogaćuju sadržaji na Vikipediji o Istočnoj Srbiji: Razotkrivamo staze zavičaja – Istočna Srbija i projekta u kome učestvuje Društvo mladih istraživača Bor: Civilno društvo za energetsku tranziciju.

Priče o zdravlju...

...teško je reći da li su to samo priče, ili lekovi i pouke, ali bez obzira kako ih uzeli u obzir one imaju smisao samo ako vam se nađu pri ruci da vam posluže nečemu i pomognu...

...Изузетан допринос борби против филоксере пружила је Школа за винодеље и воћарство у Букову код Неготина. Иницијатива за оснивање школе је потекла од Крајинске винарске задруге, са циљем да се образује стручни кадар који би се укључио у обнову винограда на америчким лозним подлогама... 

...Инспиративна искра је вероватно био долазак наставника српског језика Милена Миливојевића у Шарбановачку основну школу, који је својим радом инспирисао више ђака који су и касније наставили да се баве литерарним стваралаштвом... 

Бачија је традиционална, добровољна заједница сеоских домаћинстава, власника овчарских стада ради сезонског заједничког чувања оваца или коза, као и муже и прераде млека...

...Kada postavite sebi pitanje: “Kako živim?”, i tražite odgvore na to pitanje, vi se interesujete kakav je kvalitet života koji živite...

...Mnoge zarazne i masovne nezarazne bolesti su preventabilne. Zna im se uzročnik ili faktori rizika, putevi širenja, posledice po zdravlje, za mnoge zarazne bolesti postoje vakcine kao obavezne ili u odnosu na izloženost, neke bolesti su povezane sa rizičnim ponašanjem i štetnim navikama, neke su bolesti zavisnosti...